To što na Balkanu svi optužuju sve za sve pre svega ne znači da „niko nije kriv ni za šta“, a još manje znači da su „svi podjednako krivi za sve“. U događajima koji su obeležili proteklih dvadeset godina neki narodi i neki političari povlače veću odgovornost od drugih.

Krik narodnog nezadovoljstva ne treba da bude upućen Beogradu jer odatle ruka spasa ne može da dođe, već prema Njujorku i Briselu koji su pre svega odgovorni kako za bezbednost, tako i za međunacionalne odnose na Kosovu.

Albanski lobi se negde od 2005. trudi da održi antisrpsku propagandu pričom o šačici Albanaca koji su spasli nekoliko Jevreja od genocida. Mislim da je to u funkciji dobijanja podrške među Jevrejima za Hitlerove granice Albanije, tj. nezavisno Kosovo.

Vučićeva proevropska, de facto pronjemačka spoljna politika, koja “nije protiv Rusije”, kao i Dodikova proruska politika, koja “nema ništa protiv evropske budućnosti RS”, za sada dobro funkcionišu, svaka na svojoj strani Drine.

Kome carstvu se dobar deo srpskog etnokolektiva privoleo u novonastalim vojno-političkim okolnostima nakon pada Berlinskog zida, pokazao je i dokazao 2008. kada je čitavih 40% etno-Srba iz ostataka Srbije glasalo za briselsko „zlatno tele“.

Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hodi po zemlji?

Sigurno da pada u oči izuzetno angažovanje Nemačke u poslednjim događajima na Kosovu. Te komandant KFORa – Nemac, te dodatni kontingent nemačkih vojnika, te portparol KFOR-a sa problematičnim izjavama – Nemac, te sprečavanje održavanja sednice SB UN.

Brdo je Tadića stavilo pred neprijatan izbor. Da je učestvovao, u Srbiji bi ga videli kako za malim stolom sedi zajedno sa Tačijem. S druge strane, neučestvovanje bi samo pojačalo međunarodno gledanje na Srbiju kao na tvrdoglavog regionalnog siledžiju.

Svaki srpski politički subjekt u RS će insistirati na dva temeljna principa Dejtona: Paritet i konsenzus; neće dozvoliti preglasavanje bilo kog konstitutivnog naroda.

Savremena politička namera je očigledna i na istom je tragu, potrebno je ograničiti i omeđiti artikulaciju i zastupanje srpskih nacionalnih interesa samo na Srbiju i uklopiti ih u već uhodanu političku matricu koja se ne sme prostirati van njenih granica.