Brine nas da politizacija ljudske patnje i frivolno korišćenje jedne ozbiljne pravne kategorije, kao što je to genocid, u ogromnoj meri oduzima težinu tim vrlo bitnim pravnim pojmovima i na taj način predstavlja uvredu nevinim žrtvama političkog nasilja u celom svetu.

Protiv te odluke Vlade RS, u Sarajevu su ustali svi vodeći bošnjački političari, tražeći da OHR odmah poništi tu odluku, te iznoseći niz neosnovanih optužbi na račun vlasti u Banjaluci: od „aparthejda“, preko „diskriminacije bošnjačkih povratnika“ do „kršenja Dejtonskog sporazuma“!?

Sasvim je logično da građani koji su iskusili oba ekonomska sistema tvrde da im je bilo bolje u socijalističkom. Njima je zaista bilo bolje u tom sistemu, jer je njegov smisao bio ekonomska i socijalna sigurnost najšireg sloja građana, i tako je i bilo.

Sada pred Božić, mislimo da je najpotrebnije da se  kako predstavnici vlasti, tako i sav narod u celini vratimo Bogu i sebi, da počnemo da mislimo na narod i državu kao na celinu, da prestanu međusobne deobe i satiranja.

U politici ništa ne treba da bude tabu, pa ni ideja o podeli Kosova, ali je pitanje je na koji bi se način ona danas odrazila na Srbiju. Prema mnogim mišljenjima, imala bi katastrofalne posledice, ne samo po Srbe južno od Ibra.

Srebrenica je isuviše teška tema da bi se koristila za političke potrebe. Kote ratnih zločina su istorijska opomena. Jasno je da ih je bilo na svim stranama. Ali nije na nama da merimo tuđ moral i potrebu da se neko nama izvini.

Ni danas se sa sigurnošću ne bi moglo reći da bi srpski političari lako odbacili ponudu za formiranje jednog-dva ministarstva na nivou BiH zarad „približavanja EU“, a kao konkretan „mamac“ mogao bi, recimo, da posluži novac iz pretpristupnih fondova EU.  

Hoće li ostati teško biti Srbin i u 21. veku? Hoće, isto koliko i u prethodnim vekovima! Ali, koliko je teško, još više je veličanstveno i praktično, jer je u Srpstvu sadržana sva naša istorijska veličina i način opstanka. Uzvišena lepota naše istorije, već i konkretna praktična dimenzija organizacije društvenog života.

Vijeće staraca, poznato kao Srpska akademija nauka i umjetnosti (SANU), mozak je savremene Srbije. Krojači srbijanske političke zbilje. Oci ratova. Inspiratori etničkih čišćenja i brojnih zločina. Sanjači o Velikoj Srbiji sa opakim perima u ruci.

Optimalni scenario predviđa da će za 40 godina broj osoba starijih od 65 godina biti povećan za četvrtinu, dok će udeo populacije starije od 80 godina biti udvostručen i činiće 26 odsto ukupnog broja starog stanovništva.