Међу многобројним заинтересованим странама, које систематски експлоатишу политички рудник који се зове Сребреница, треба посебно издвојити једну групу корисника: политичку елиту која усмерава начин мишљења, свест и колективну визију муслиманске заједнице у Босни и Херцеговини.

Уколико руководство СНСД-а не изврши промене у странци може врло лако да доживи судбину Демократске странке у Србији, која такође годинама није схватала упозоравајуће поруке својих бирача, што је на крају резултирало губитком власти и расцепом у странци.

Али, папа Бенедикт по сваку цену хоће да обнови римску империју. Не даје никакаве концесије англиканској заједници, већ хоће да заувек одржи средњевековни римски централистички систем. Чак иако то онемогући јединство хришћанских Цркава у фундаменталним питањима.

Као што рече песник за Бога да би више волео да Бога нема, па да дође, него да га има, а да не долази – у овој прилици могло би се рећи да је боље да Срба и српских земаља има, па да их не признају, него да их нема. а да су признати.

Поред службене дужности постоји и нека потреба моје душе да лично посетим она места где је људима тешко. Уједно, то је подсећање да је Руска црква увек била и увек ће бити уз Српску православну цркву у свим њеним искушењима.

У преговоре треба вратити статус Покрајине и слободан, безбедан и достојанствен повратак свих протераних Срба и других неалбанаца на своја вековна огњишта. Статус севера Космета може бити тема преговора, али не и замена за статус Покрајине као најважније теме.

Крах сребреничке резолуције у Канади и озбиљно одуговлачење Ганићевог процеса у Лондону, мада је бошњачки естаблишмент био убеђен да ће оба питања врло глатко и на задовољавајући начин решити, служе као порука и опомена.

Готово сва домаћа и инострана истраживања показују да Додик, Жељка Цвијановић и СНСД, са ДНС-ом и СП-ом, имају већу или мању предност над кандидатима и листама Савеза за промене, али не толику да резултат не би могао бити тесан. 

Након свих могућих проблема које Србија већ сада има и превише, што на међународном, што на унутрашњем плану, са правом се поставља питање да ли су последњи протести пољопривредника искључиво одраз социјалних и економских недаћа, или се ту може наћи простор и за нека друга тумачења.