Током преговора, ако не и на самом почетку, српска страна ће се суочити са многим проблемима, почев од избора места преговарања, преко статуса приштинске делегације, затим посредничке улоге ЕУ па све до тема на дневном реду и очекиваног тврдог става Приштине.

У случају Сребренице, „ипак није онако како се тврди“. А „наше право да знамо“ је како је тачно било. И то је једино оно на шта председник Србије и Скупштина Србије у некој својој резолуцији имају право – и обавезу – да позову. На утврђивање праве истине о Сребреници.

Сви његови претходници су пријетили развлашћивањем ентитета, централизацијом и унитаризацијом да би деморалисали народ и обесхрабрили руководство, а производили су бумеранг ефекат - национални рефлекс самоодбране и окупљање око јаког лидера. Хил је лукаво кренуо обрнутим путем.

Актуелни друштвени процеси у великој мери обесмислили су и поништили све „старе“ поделе (на левицу и десницу, комунисте и антикомунисте... ) и наметнули нову – на глобалисте и антиглобалисте. Није ли онда тренутак да се антиглобалисти уједине?

Поштујући елементарну људску логику и елементарну црквеност, чинило ми се најнормалнијим да - ако је већ ту молба првога међу нама, његовом руком потписана, у шта смо се сви увјерили и једнодушно прихватили - молбу старога, светога и немоћнога оца уважимо.

Саговорница, као доказ, открива невероватну конструкцију према којој се „Трајковићевој неће ништа десити, јер она свима прича да је болесна“.

Суштина става КПЈ се огледала у чињеници да је Политбиро партије усвојио званични став да се Југославија (као „великосрпска творевина“) има разбити, што је практично значило да је сваки антисрпски савез легитиман и добродошао.

У Републици Српској, под диригентском палицом истих сила које су уз помоћ домаћих сарадника у Украјини управо завршиле свој рушилачки посао (бар они тако мисле), одигравају се припреме за исти процес. Мете су јасно дефинисане, мизансцен за извођење пуча под лажном заставом увелико се поставља.

Крајње је време да схватимо да нешто више од немоћног пристајања на овакву „реалност“ коју неки узимају за мерило, ма колико била неправедна, можемо постићи једино ако покажемо више и одлучности у одбрани својих интереса.

Зашто је уважени академик ЦАНУ из текста своје дискусије избацио оно што је изговорио, а убацио оно што није изговорио?