Брине нас да политизација људске патње и фриволно коришћење једне озбиљне правне категорије, као што је то геноцид, у огромној мери одузима тежину тим врло битним правним појмовима и на тај начин представља увреду невиним жртвама политичког насиља у целом свету.

Против те одлуке Владе РС, у Сарајеву су устали сви водећи бошњачки политичари, тражећи да ОХР одмах поништи ту одлуку, те износећи низ неоснованих оптужби на рачун власти у Бањалуци: од „апартхејда“, преко „дискриминације бошњачких повратника“ до „кршења Дејтонског споразума“!?

Сасвим је логично да грађани који су искусили оба економска система тврде да им је било боље у социјалистичком. Њима је заиста било боље у том систему, јер је његов смисао био економска и социјална сигурност најширег слоја грађана, и тако је и било.

Сада пред Божић, мислимо да је најпотребније да се  како представници власти, тако и сав народ у целини вратимо Богу и себи, да почнемо да мислимо на народ и државу као на целину, да престану међусобне деобе и сатирања.

У политици ништа не треба да буде табу, па ни идеја о подели Косова, али је питање је на који би се начин она данас одразила на Србију. Према многим мишљењима, имала би катастрофалне последице, не само по Србе јужно од Ибра.

Сребреница је исувише тешка тема да би се користила за политичке потребе. Коте ратних злочина су историјска опомена. Јасно је да их је било на свим странама. Али није на нама да меримо туђ морал и потребу да се неко нама извини.

Ни данас се са сигурношћу не би могло рећи да би српски политичари лако одбацили понуду за формирање једног-два министарства на нивоу БиХ зарад „приближавања ЕУ“, а као конкретан „мамац“ могао би, рецимо, да послужи новац из претприступних фондова ЕУ.  

Хоће ли остати тешко бити Србин и у 21. веку? Хоће, исто колико и у претходним вековима! Али, колико је тешко, још више је величанствено и практично, јер је у Српству садржана сва наша историјска величина и начин опстанка. Узвишена лепота наше историје, већ и конкретна практична димензија организације друштвеног живота.

Вијеће стараца, познато као Српска академија наука и умјетности (САНУ), мозак је савремене Србије. Кројачи србијанске политичке збиље. Оци ратова. Инспиратори етничких чишћења и бројних злочина. Сањачи о Великој Србији са опаким перима у руци.

Оптимални сценарио предвиђа да ће за 40 година број особа старијих од 65 година бити повећан за четвртину, док ће удео популације старије од 80 година бити удвостручен и чиниће 26 одсто укупног броја старог становништва.