Скупштина предлаже извршним властима Републике Србије да позову власти „Косова“ да путем директних преговора споразумно функционално разграниче српски народ и остале грађане Републике Србије од албанске националне мањине.

Покренута је читава медијска машинерија: представници власти и највећи медији нашли су се у удруженом подухвату да покажу да иза свеукупног насиља и свих десничарских организација стоји СПЦ и митрополит Амфилохије лично.

Што се тиче евентуалне нове скупштинске резолуције о Косову, њу је најавио председник Николић, али то, засад, делује више као његова лична иницијатива и покушај да се врати фокус јавности, с обзиром на то да је последњих месеци прилично политички маргинализован од стране владе и новог премијера Александра Вучића.

Страдање Срба у НДХ, а поготово у Јасеновцу, из више разлога је јединствено у историји, чак и када је реч о страшном 20. веку. То страдање се за Србе издваја као нарочити догађај, баш као што су холокауст и Аушвиц нарочити и јединствени догађаји за Јевреје.

Кампања опозиције фокусирана је искључиво на компромитовање првог човека актуелне власти. Рачунало се, вероватно, да су нижи нивои владајуће коалиције већ поражени на локалним изборима пре две године и да је преостало још само да се удари по врху.

На седници Програмског савета РТС 24. марта, Драгољуб Мићуновић, човек коме није потребно никакво представљање, излаже серију езотеричних „замерки“ на емисију „Атлантис“. Ако је поводом његових приговора било дискусије, то још увек нисмо у положају да потврдимо зато што записник седнице није доступан нити је до сада објављен.

Накнадна памет овде не помаже. Речено је што је речено. Није, нажалост, речено први пут у изјавама владике Артемија. Бићу радостан, а Богу и њему благодаран ако буде последњи пут јер је заиста болно, некоректно, неистинито.

Основни економски проблем српског друштва лежи у катастрофалном стању српске привреде која је потпуно разорена пљачкашком приватизацијом и уништавањем домаћих предузећа и домаћих финансијских институција.

Ни "друга" Србија није одувијек била лишена религијских заноса; у стилу Сент-Егзиперија би се могло рећи да су "сви другосрбијанци некада били националисти и вјерници, само их се мали број данас тога сјећа". Биће да су ова "рана интересовања" била плод чистог политичког прагматизма.