Неко протури вест да је чуо да ће им Београд укинити плате ако не уклоне барикаде. Гласина која удара тамо где највише боли. Неко се међу њима запита: да није то изговор за гашење српских институција?

Први акт Независне Хрватске Државе након разбијања авнојевске Југославије било је укидање конститутивности српског народа. Тако су се чувале и поштовале тековине антифашистичке борбе на коју се сада тако упорно и здушно позивају хрватски државни функционери.

Може бити да се кључ најновијих хапшења крије у притиску западних центара моћи на Тужилаштво БиХ, ОСА, „савезну полицију“ Сипу и полицијске агенције у ФБИХ, појачаног након последњих зверстава џихадиста ИСИС-а, у чијим се редовима и бори највећи број најопаснијих босанских џихадиста на „привременом раду“ у Сирији.

Неслоге не треба да нас разочаравају и да нас растужују, него да нас подстакну, да нам буду одскочна даска на путу ка јединству. Оне то у суштини и јесу.

Уверен сам да је основни разлог противљења учлањењу Турске у ЕУ то што је реч о великој и многољудној муслиманској држави, културно различитој од Европе. Неоосманизам јесте константа турске спољне политике, а ми смо ипак постхришћанско и секуларно друштво.

Барикаде су само средство, вероватно последње, а можда и очајничко, како би се са „северних административних прелаза“, уклонило особље тзв. косовске државе. То се у нашим медијима упорно заобилази.

Узрок нестанка војвођанских даброва је православље. Наиме, `животиње које из воде излазе`, по некаквим блесавим тумачењима, не могу бити мрсна храна, те су дозвољене у време поста. Тако "мантијаши" уобразе нешто, понесу ножеве и покољу све даброве по Војводини! 

Први пораз већ се десио и поражени је избачен из трке, а то је Тачијева влада, која је показала слабост и импотентност да интегрише остатак српске заједнице северно од Ибра, иако је у предизборној кампањи обећавала повратак прогнаних.

Потребна нам је српска скупштина која ће светској јавности да истакне – и стално да истиче – да се бројке „стално мењају“ управо зато што ништа дефинитивно није утврђено у вези са Сребреницом.

Економска девастација сама по себи угрожава политички статус РС. А њене посљедице нас доводе у ситуацију да више нисмо у стању да самостално доносимо политичке одлуке. Парола-обећање о „референдуму“, „немогућој Босни“ и сл. је споредним путем угрозила не само економску стабилност РС већ и њену политичку позицију.