Dovoljan je letimičan pogled na sajt „hrvatskih pravoslavaca” pa da se posumnja u njihove iskrene namere da neguju svoj specifičan pravoslavni identitet. Mnogi se pitaju da li je to nastavak akcije zastrašivanja Srba i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj iz 2008.

Vukovar nije bio nikakva svetinja već mesto zločina gde su ubijani civili obe nacionalnosti, ali se stiče utisak da jedino Srbija izlazi u susret zahtevima Hrvatske. Sve je izvesnije da će srpsko pravosuđe slučaj prepustiti Hrvatskoj.

Još kada smo prihvatili pozitivnu Studiju izvodljivosti za pridruživanje Evropskoj uniji, kojom nije obuhvaćena teritorija Kosova i Metohije, upleli smo se, svesno, u paukovu mrežu i evo rezultata nekoliko godina posle.

Patrijarhova sahrana bila je kohezioni čin koji je odražavao odlučnost u identifikaciji sa onim što je izvor Pavlove harizme: on je simbolizovao nas onakve kakvi se sami vidimo, u obliku za koji mislimo, i verujemo, da je bolji deo nas, s verom da nas ima i da ćemo opstati.

Demokratski centralizam je doktrina prema kojoj se izbor vladajuće elite (i programa – sic!) događa u demokratskim procedurama. Međutim, kada se na taj način izabere vođstvo, program i politike, konkretne odluke donosi izabrano rukovodstvo, bez obaveze konsultovanja baze, koja je obavezna da se bezpogovorno povinuje odlukama upravljačke elite.

Neću nikada više pisati ćirilicom i navijati za Novaka Đokovića. Neću sedeti u kafani „Verona”, zato što se ta kafana nalazi u blizini Ruskog doma. Promeniću naziv predavanja Beogradskog sindikata iz „Projekat Srbija” u „Projekat Evropska unija”.

Pošto je valjda i ranije znala da je entitetska podjela BiH međunarodno verifikovani evro-američki projekat serviran u Dejtonu, i pošto je, evo, sada otkrila da su „u podršku Srpskoj bili uključeni svi lideri od Slobe do Borisa, Biserko je trebalo da se zapita gdje je onda uopšte problem sem u njenoj glavi.

Danas imamo već preko dvadeset generacija izašlih iz školskih klupa širom Srbije, koje su uglavnom veliki životni gubitnici, jer se njihova znanja ne mogu koristiti za normalan život u normalnoj zemlji. Ko su ti ljudi, i da li su imali šansu da odlučuju kuda ide Srbija?

Koliko god je to bilo moguće, patrijarh Pavle živeo je život skromne jednostavnosti. Prema svakom koga bi sreo odnosio se na miran i nežan način; bilo je nemoguće ne uvideti njegovu veoma duboku duhovnost, svetost ličnosti i mudrost.