БиХ, Добрица Ћосић и Меморандум САНУ - снага једне предрасуде

Нећете поверовати, али у по злу чувеном "Меморандуму Српске академије наука и уметности", Босна и Херцеговина се помиње свега три пута и то у политички потпуно неутралном контексту.

Сећате се колика се дизала дрека због "Меморандума САНУ". Нема бошњачког аутора који је писао о распаду СФРЈ, о предратним, ратним и поратним догађајима у БиХ, и то све од новинарских пискарала до водећих интелектуалца, а да овај спис није бар поменуо као крунски доказ великосрпске завере против Босне и Бошњака. Какво "Начертаније", какви четници, какав Газиместан, "београдски академици су написали програм за српску агресију, за поделу Босне, за геноцид у Сребреници, за опсаду Сарајева, итд."

Већина од њих "Меморандум САНУ" никад није видела или бар није прочитала, али су зато и неписмени муслимани, касније Бошњаци, научили да је то нешто слично "Мајн Кампфу". Само док је Адолф Хитлер пројектовао истребљење Јевреја, Добрица Ћосић је програмирао геноцид над Бошњацима. Није им вредило доказивати да се ради о спису о односима у Србији и положају Србије у Федерацији, да је то био тек нацрт текста, да то никада није усвојено на званичним телима САНУ, да Ћосић не само да није био аутор текста него ни члан радне групе која га је сачинила, а у којој су били економисти, правници, демографи и статистичари.

Истини за вољу, све мистификације "Меморандума" настале су у Београду, током међуфракцијских обрачуна у комунистичком руководству Србије, али је то касније било вешто злоупотребљено приликом распада СФРЈ, као писани доказ о великосрпској завери против других република и народа, и посебно Босне и Бошњака. Занимљиво је, међутим, да ни непристрасним читаоцима "Меморандума САНУ", који је тек касније ауторизован и објављен, није пао у очи једноставан статистички податак јачи од било какве аргументације да у њему малтене нема Босне, па самим тим нити било чега што би слутило предстојећи грађански рат у њој.

Открио је то Дејан Јовић, универзитетски професор у Загребу и политички саветник Иве Јосиповића, бившег председника Хрватске, у изврсној књизи "Југославија - држава која је одумрла". "Иако република са највећим процентом Срба изван Србије, БиХ се у 'Меморандуму' помиње једном везано за 'Младу Босну', други пут као неразвијена република и трећи пут поводом боравка Врховног штаба НОВ у Дрвару."

Наравно, као што Јовићева књига објављена још пре више од деценије није никога разуверила или бар подстакла да провери његове наводе, тако неће ни ово наше подсећање на баналне и сваком доступне податке. "Геноцидни" "Меморандум САНУ" ће за бошњачки народ остати предрасуда јача од чињеница, а "злом" Ћосићу, његовом измишљеном аутору, неће помоћи ни што је тражио правду за ухапшеног Алију и примао Бакира у кућу у Београду. Уосталом, већина Бошњака и данас верује да је већ у првој години рата побијено двеста хиљада муслимана, а само у Сребреници осам хиљада. Све мање од тога доживеће као неопростиву националну увреду.

(ПрессРС)