Ne može se braniti vladika Artemije stvaranjem paracrkvenih grupica koje prete ne samo jedinstvu eparhije, već i cele SPC. Ne može se graditi kult jedne ličnosti, a istovremeno gaziti autoritet patrijarha, Svetog sinoda i sveštenog Sabora SPC.

Da li je Latinka Perović možda htjela da kaže da otpor tom nasilju, bez rezultata u Hrvatskoj, nije vrijedio tolikog stradanja i razaranja? Ali po istoj logici i Latinkina partizanija bi ispala promašaj s obzirom na tolike srpske žrtve za zajedničku državu koja je propala.

Prema mišljenju ekonomista, da je Jugoslavija opstala, Srbija bi bila pod još većim ekonomskim pritiskom Slovenije i Hrvatske, a jedina konkurencija bi im dolazila od kompanija iz sveta, a ne iz Srbije.

Da će Artemije proći slično kao srpski lideri na Kosovu koji su prepoznati kao lopovi koji u ime „odbrane srpstva“ rade svakojake nepojamne marifetluke, trebalo je da bude jasno još od slučaja Crna Reka.

Nakon ovako profilisane analize presuda Haškog suda za nas je od suštinskog značaja šta može da učini Srbija kojoj se neprestano nameću dva uslova: poboljšanje dobrosusedskih odnosa i puzajuće priznanje Kosova kao nezavisne države.

Kratkovidost rukovodstva lokalnih Srba i zvaničnog Beograda zaklonila se iza svetog cilja održanja Jugoslavije u vremenu kada je njen nestanak postavljen i spolja i iznutra kao uslov za novi raspored snaga i uticaja u regionu.

Uostalom, na kraju se ispostavilo da je poseta i zvanično državno-pastoralna, a ja bih neskromno pretpostavio da je ipak više pastoralno-državna. Centralni događaj odigrao se na krcatom stadionu "Koševo", koji su, čini mi se, popunili sve sami katolici, što iz BiH, što iz Hrvatske.

Milošević je svojim nedemokratskim vladanjem otvorio vrata svetskim moćnicima da se umešaju u unutrašnja pitanja. Nije mogao ili nije hteo da shvati i prihvati da je vlast političara u globalnom svetu oročena i promenljiva i da je to privilegija rezervisana samo za vlasnike transnacionalnog kapitala.

Dok Vučić govori o “bubicama“ koje su ga prošle - valjda misleći na svoj radikalski period u kome se zalagao za “Veliku Srbiju” - bošnjački političari, počev od Izetbegovića, očigledno ne misle da su oni imali bilo kakve “bubice“, već da su njihovi politički ciljevi oduvek bili ispravni.