Moramo svi biti mudri, a naročito naši arhijereji. Na njima je velika odgovornost, da interese Crkve i pravoslavnog naroda stave iznad svojih ličnih interesa, nesporazuma i omraza. Samo „mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi“ možemo da se odupremo još jednom strašnom iskušenju.

Neprestano se molimo Vaskrslom Hristu za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu, istakao je patrijarh srpski Irinej u Vaskršnjoj poslanici.

Ako se hoće demokratija, mora se žrtvovati zajednička država, da bi demokratija preživjela u više manjih dijelova“. Tzv. međunarodna zajednica, što će reći SAD, zanemarila je Dalovu pouku pa hoće ujedno i jedno i drugo.

Ako je sistem vrednosti jednog društva neutemeljen, onda je vrlo lako podmetati rog za sveću, naročito kada su promoteri multikulturalizma i tolerancije subjekti bez autohtonog kulturnog identiteta, uz to često na pozicijama državnih funkcionera ili službenika.

U slučaju vladike Artemija nije u pitanju samo „geopolitika“, nego i „mistika“. Jednostavno, našao se na putu „Nju ejdža“, doba u kome „ne sme biti dva mišljenja kad je pluralizam u pitanju“. Da li će mudrost i dobra volja u njegovom slučaju pobediti nerazum ostaje da se vidi.

Pokrećemo novi ciklus na našem i vašem NSPM: Kosovo i Metohija. Objavljivaćemo povremeno narodne pesme kosovskog, pretkosovskog i pokosovskog ciklusa, pesme o Kosovu naših poznatih pesnika, kao i ono što su veliki i umni Srbi govorili, mislili i pisali o Kosovu.

Hrvatska vlada, koja se ovih dana nalazi pod žestokim pritiskom domaće javnosti, jedinstvena je u tome da je presuda bila nepravedna i neadekvatna jer je i premijerka Jadranka Kosor izjavila kako je “presuda hrvatskim generalima nepravosnažna”.

Stoga, buduća kulturna politika Republike Srpske treba da bude bazirana na četiri ključna principa: kulturnom identitetu, kulturnom diverzitetu, kreativnosti, i učešću građana u kulturnom životu.   

Razlog zašto posle petnaest godina mi još uvek nemamo pouzdanu sliku o obimu i prirodi tog zločina jeste zato što u istraživanju Srebrenice nikada nisu bili primenjivani profesionalni kriterijumi.

Istina je da postoje krupni problemi u funkcionisanju pravosuđa u Bosni i Hercegovini. Međutim, nije problem samo u državnom pravosuđu već i pravosudnim institucijama na nižim nivoima. Otuda je prije nekoliko godina započeo proces pregovora nazvan dijalog o strukturalnoj reformi pravosuđa, koji je, kako se moglo očekivati, došao u ćorsokak.