Izbor patrijarha žrebom između trojice kandidata sputava ambicije vlastodržaca na ovim prostorima, koji su se, još od Kneza Miloša Obrenovića, uvek trudili da na svoj način i iz različitih potreba u manjoj ili većoj meri utiču na izbor crkvenog poglavara.

Srbija ostaje suštinski privržena procesu koji će konačno dovesti do trajnog mira između Srba i Albanaca. Želim da naglasim da nova vlast u Srbiji namerava da sprovede sve do sada dogovorene sporazume, uz insistiranje da to mora da uradi i Priština.

Nakon što su joj otac i brat sahranjeni u Potočarima, ona je odlučila da muža sahrani u Tuzli, pošto se uverila u razne manipulacije žrtvama i njihovim porodicama od strane onih koji su obećavali da će ih zaštititi, a ne prepustiti sudbini.

Haški sud se zatvara, bonska ovlašćenja se već duže ne koriste, ali zato je tu domaća i nepristrasna sudska grana vlasti koja bezprizivno presuđuje. "Domaća" - sa trojicom inostranih sudija, koji se "nepristrastno", pri glasanju redovno pridružuju bošnjačkim sudijama.

Raniji slogan Marka Natlačena “Srbe na vrbe”, lansiran uoči Prvog svjetskog rata i koji je kasnije razradio Pavelićev ministar Mile Budak, tvorac ustaškog plana za rješavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj, zamijenjen je novim sloganom: Srbe na Srbe.

Znamo za bezbroj slučajeva poziva Crkvi da se „racionalizuje”, „prilagodi vremenu”. Crkva postoji već skoro dva milenijuma, i tako će biti do kraja sveta. A istorija je sve te „avangardiste” smestila na mesto koje im pripada, pa će tako sigurno biti i ubuduće.

Međunarodni pregovori odavno nisu diplomatija u belim rukavicama, gde se podrazumeva da dve suprotstavljene strane prihvate treću, medijatora, koji im, pak, na raspolaganje stavlja svoje dobronamerne usluge. Danas taj treći, taj silni, više ne gubi vreme.

Nemački poslanik u Zagrebu je 2. decembra 1941. u izveštaju Belinu po prvi put pomenuo ideju o stvaranju HPC. Početkom 1942. nemačko poslanstvo je već dobilo zadatak da izvrši pritisak na Pavelića.

Najšire prihvaćeno objašnjenje je, ipak, ono kako je Kosovo izgubio još Milošević, pa oni tu više ništa ne mogu, i pored svoje intelektualno-patriotske superiornosti. Eto, oni se mnogo trude, ali je ta stvar već svršena.

Šta je „politička korektnost“? To je jedan neformalan kodeks mišljenja i ponašanja koji se odlikuje fenomenalnom elastičnošću. Vi nikada ne znate unapred šta bi mogli reći ili učiniti što će kao posledicu izazvati da se na vas sruči bes  nemilosrdnih supervizora političke korektnosti.