I tako sve bežeći od početka stigosmo do samog kraja: preko sporazuma Cvetković - Maček, pa sporazuma Tito – Subašić dobismo na kraju još jedan istorijski sporazum: Dačić – Tači. Uveravaju nas da je taj zadatak dužnost ove generacije srpskih političara i da ga oni ne smeju prepustiti budućim pokolenjima.

Do sada je u Memorijalnom Centru u Potočarima sahranjeno 2.000 srebreničkih žrtava a ostatak do Izetbegovićeve cifre od 8.000 do danas nije pronađen iako su manje-više čitava Bosna i Hercegovina „prekopane“.

Duhovni smisao, ipak, ne zavisi samo od porekla imena. Kosovo je, prvenstveno, mesto srpskog svedočenja vernosti Bogu (reč mučenik i znači, originalno, „svedok istine“). Tako da je njegov današnji smisao u stvari nataložen, vremenom, svim onim što za nas predstavlja ova nadistorijska srpska lozinka. 

U jednoj pojedinosti gospođa Kandić ipak jeste u pravu: „Ono što je neophodno regionu je jedna poštena debata o prošlosti.“ Ona tu govori istinu, ali samo u onom istom smislu u kojem bi to činio i đavo kada citira Sveto pismo.

I zato možemo reći da su predstavnici naroda u Skupštini postali stvaraoci Republike Srpske. Zato možemo reći i da su vojnici koji su sačuvli RS u teškim borbama stvaraoci RS. Majke koje su u ratnim godinama rađale decu, odgajale ih i hranile čekajući muževe sa ratišta, stvaraoci su RS.

Prvo je potrebno stvoriti kadrovske predispozicije za ozbiljan rad. Sa sadašnjom ekipiranošću diplomatskih predstavništava ne može se učiniti praktično ništa, izuzeci su retki (jedan takav svetao primer iz vladajuće političke opcije imali smo u Ljubljani).

Vaskrsenjem Hristovim, kao i verom u opšte vaskrsenje mrtvih i u život večni, učimo se da osvajamo – ali ne da osvajamo prolazna i ograničena zemaljska prostranstva, nego večni i beskonačni prostor božanske ljubavi i dobrote.

Opredeljenje ka Dobru i trajnom životu, u vidu Kneževe kletve, sačuvano je kao fragment izgubljene pesme. Uz Kneževu kletvu dodajemo stihove posvećene Kosovskom zavetu.

Ponekad se slika celine otkriva u detaljima. Baš takav detalj je priča o Izudinu Aliću. Na njima je zasnovana struktura moći u svetu, moralnost Haškog tribunala, Rezolucija o Srebrenici, Tadićevo poklonjenje u Potočarima, budućnost srpskog naroda, položaj Republike Srpske.

Najveća bajka, najbeskrupuloznija laž i najgrublja manipulacija u Srbiji se po pravilu čuje svaki put kada nam neko od naših političara obeća da „neće da priča bajke“, odnosno da „neće da laže narod“ kada je u pitanju odbrana državnih interesa na KiM.