"Повратак пописаних" - каква је нова етничка структура РС и БиХ?

Бура око објаве резултата пописа се наставља. Део спрских представника бојкотовао је  данас, 15 јуна, седницу парламента БИХ јер је одбијен њихов предлог да се одржи наставак раније започете хитне седнице о попису становништва. Они најављују присуство на хитној седници, која би требало да започне након што буде окончана редовна. Иначе, дан пре српски министри у Савјету министара БиХ тражили су од колега и директора Агенције за статистику БиХ (Велимир Јукић) да буде повучена одлука о јединственом програму обраде података пописа становништва, али нису наишли на подршку. СНСД већ најављује да ће, уколико се та одлука не стави ван снаге, институције РС донети одлуке којима ће заштитити интересе српског народа. И СДС је позвао је хрватског члана Председништва БиХ (Драган Човић) да разреши ситуацију тако што ће повући помнеуту ‘самоиницијативну одлуку’. Председништво СДС наводи да би у противном могло доћи до погоршања политичких односа,  а потенцирају да грешке у попису иду и до 20%, те се такви подаци не могу користити за израду економских, социјалних и других планова и програма (што би требало да буде сврха пописа). Огласио се и Завод за статистику РС-а који је тражио да им Агенција за статистику БиХ достави базу података пописа становништва, али је тај захтев одбијен. Иако су све три агенције сувласници података пописа становништва, законски није дефинисан протокол давања базе података пре него што буду објављени званични резултати. Иначе, тренутно је већ формирана база података у коју су унети подаци са свих пописница те је скоро извесно да ће први резултати бити објављени првог јула ове године. За сада (средина јуна), у посао обраде података укључени су службеници државне Агенције за статистику, као и оба ентитетска завода, што значи и службеници из РС-а. 

Зашто се Срби буне?

Истина, 1.7.2016. нећемо знати националну структуру БИХ (сугестија ЕУ), већ само број становника по насељима. Али враг је у детаљима, етничка структура, која ће бити објављена до краја 2016, практично је последица тога ко су резиденти, односно колико има стално присутних Срба, Бошњака и Хрвата по насељима. Дакле, то што неће бити објављена структура по народима БИХ за двадесет дана већ за око пола године, не значи да она практично већ није одређена, и то на штету Срба.

Српска страна’ сматра да чак 6% популације не треба да уђе у стално становништво (чак 196 хиљада људи је у питању). Питање бр. 40. на пописници тестира место рада и школовања које траје дуже од годину дана изван земље. Став Завода из РС је да се те пописнице искључе, јер је очигледно да тих преко 120 хиљада људи годинама, односно деценијама не живе у БИХ. Тако  чак и ти људи тврде у одговору на питање бр. 40, али пошто формално посматрано само првих седам питања пописнице одређује ко је резидент а ко не, онда су ти људи по њима стални становници, иако је то потпуни ‘нонсенс’. Исти став статистике РС је и по другом спорном питању, а реч је о преко 70 хиљада пописница код којих одговори на кључних седам пописних питања нису конзистентни или их нема. Да је став Републичког завода за статистику РС исправан указују и резултати званична пост-пописне анкете по којој је чак 10% мање људи од броја пописаних (док је нпр. у Србији тај показатељ за претходне пописе био око 1,5%; и то углавном да је мање пописано од стално присутних).

Ако би се најчешћа спорна тврдња у пописницима, а то је да дато лице планира да од датума пописа следећих 12 месеци живи у БИХ, показала као тачна, онда би Б&Х, чак и глобално посматрано, имала рекордан повратни, имиграторни, талас. Да будемо благо иронични, није немогуће да би у том невероватном сплету околности неки од сарајевских филмских делатника снимио филм: ‘Повратак пописаних’.

Истина, ни српски представници у статистичким телима Б&Х нису претерано заинтересовани за тачне цифре када је питању сама бројност укупне популације те земље. Проблем је други; међу фамозних 196 хиљада лица доминантан број, вероватно преко две трећине, чине Бошњаци, а и Хрвати су снажно надпропорционално заступљени. Консеквенца је јасна: укључивање и тих људи у резиденте, а већ је и без њих сталних становника за око 200 хиљада више него што је реално стање на терену, учешће Срба у укупној популацији РС и БИХ знатно опада, док Бошњаци постају апсолутна већина на нивоу државе, што је за њих важна симболичка победа. Чини се да су Бошњаци увидевши ефикасност фиктивног пријављивања у Сребреници у организацији коалиције Први март, када су освојили начелничко место у тој општини, кренули истом стратегијом и када је у питању Попис, и то већ од почетка 2013, током ’претпописне кампање’.

Сарајевске елите неретко свој приступ правдају да није праведно да се пописимо зацементира ‘етничко чишћење’ (иначе, снажан пад броја Бошњака након 1991. У РС је упоредив са ‘смањивањем’ бројности Срба у Хрватској, што је неупитна чињеница, која се по правилу прескаче у иступима хрватских и бошњачких интелектуалних и осталих елита). То је политичка констатација, која и поред делимичне етичке оправданости, нема утемељење у статистичким праксама. 

Конкретних последица, не рачунајући јасне симболичке консеквенце о коначном титулару БИХ - апсолутно већинској нацији, нових резултата пописа могло би бити. По уставима ентитета број министарстава који припада појединим народима се утврђује по подацима последњег пописа. Тренутно оба ентитета имају 16 министарстава: 8 из најмогољудније нације плус премијер, 5 из друге и 3 из треће (у РС су после Срба најбројнији Бошњаци, а у ФБИХ, после Бошњака, Хрвати). На сличан начин се одређује и део непаритетних кадрова у дипломатији, војсци и другим институцијама на нивоу централне државе.

На крају, можда није лосе овући аналогију са 1991. када су нас западни званичници убеђивали да границе уосталом и нису битне. Они мудрији постављали су питање: па зашто се мењају ако нису важне. 

(Не)званичне процене етничке структуре

Добро упућени извори, поред осталих и сарајевског магазина СТАВ и демографа Хасана Золића, имају ‘незваничне’ процене, али чини се да су добро обавештени. По ‘широком’ концепту сталног ставништва вековни сан биће остварен јер ће 50,1% популације БИХ чинити Бошњаци. Хрвата ће бити 15,4%, а Срба 30,8% (од укупно нешто више од три и по милиона људи). Тако ће једна од три конститутивне етничке скупине у БИХ чини апсолутну већину, што је прецедент у овој држави, барем тако показују сви пописи, почевши од 1879.

Структура популације БИХ по Пописима 1879. 1948, 1961, 1991, те ‘стање на терену’ 2013.

Вероватна структура популације БИХ по Попису 2013.

Стање ‘на терену’ указало би на значјано мањи број становника и од онога за шта се компромисно залаже Републички завод за статистику РС. Наиме, на основу  стопа наталитета, морталитета, те броја деце у школама у БИХ, лако се може закључити да је је стална популација БИХ између 3,1 и 3,2 милиона становника (та се констатација ‘омакла’ и премијеру ФБИХ, Фадилу Новалићу, када је гостовао Прессингу ТВ Н1, крајем маја 2016). Официјелни подаци Агенције за статистику БИХ указују да 2015. живорођених било 28 906, а умрлих 37 070.[2] До процене сталне популације доста прецизно се може доћи увидом у стопе наталитета и морталитета. Тешко је веровати да стопа наталитета у БИХ битно одступа од распона 9-9,3 промила (ако је већа од тога популација БИХ је још мања), те да је морталитет знатно већи од 12 промила, јер ако јесте становиштво БИХ је мање и од 3,1 милион (стање 2013, у односу на 2015, се наравно није могло битније променити). Нпр. ако је стопа наталитета 9 промила, а стопа морталитета 11,6 промила то значи да БИХ тренутно има 3,2 милиона људи. Ако је пак стопа наталитета 9,3 промила, БИХ има 3,1 милион људи (уз стопу морталитета од 12 промила). Овакве стопе живорођених и умрлих биле би у складу са просеком региона и практично целе централне и источне Европе. Нпр. стопа наталитета у Србији последњих година износи око 9,3 промила, а стопа морталитета нешто преко 14 промила, док је у Хрватској 2015. број живорођених у односу на укупну популацију износио 9,1 промила, а број умрлих у односу на укупно становништво 12,2 промила.

Приближно, али релативно поуздано, знамо и број живорођених и умрлих Бошњака у БИХ, а то је по око 16 хиљада у 2015. Парадокс је тај, да ако је стопа наталитета код Бошњака нпр. за осмину већа од оне у Србији или Хрватској (и износи око десет и по промила), то би указивало да их је у тој држави нешто мање и од 1,54 милиона, колико је процена ‘стања на терену’ (у првој табели).

Етничка мапа БИХ биће драматично другачија од оне на последњем попису (1991). Оно што је еклатантно је груписање три нације, за разлику од мапа боје ‘леопардове коже’ 1991. и раније. Међутим, наметнута методологија ће вероватно додати ‘недостајуће проценте’ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу, што је Србима ‘трн у оку’.

Вероватна етничка структура БИХ по општинама, Попис 2013.

Напомене: зелено - апсолутна већина Бошњаци; црвено - апсолутна већина Срби; плаво - апсолутна већина Хрвати; наранџаста - апсолутна већина Срби (Дрвар, Грахово, Б.Петровац) али у Федерацији БИХ (у Гламочу вероватно само релативна већина); светло плаво (Мостар): већина Хрвати, али Бошњаци чини око две петине популације и већина су у три, од шест, изборних јединица - север, исток и југоисток); црвено/ зелено (Брчко) – по сталном становништву блага релативна већина Срби, али са (‘проширеним’) концептом Агенције за статистику БИХ Бошњаци могу постати релативна већина; светло зелено (Сребреница и Вукосавље): по сталном становништву блага већина вероватно Срби, али (‘проширени’) концепт Агенције за статистику БИХ учиниће Бошњаке већином.

Етничка структура БИХ по општинама, Попис 1991.

Извор: хттп://бих-x.инфо/wп-цонтент/уплоадс/2010/03/етницка-популација-босне-и-херцеговине.гиф

Напомене: тамно зелено – дво-трећинска већина Бошњаци; тамно црвено – дво-трећинска већина Срби; тамно плаво - дво-трећинска већина Хрвати; зелено – апсолутна већина Бошњаци; црвено - апсолутна већина Срби; плаво - апсолутна већина Хрвати; светло зелено – релативна већина Бошњаци; светло црвено – релативна већина Срби; светло плаво – релативна већина Хрвати.

Етничка структура БИХ по општинама, Попис 1971.

Напомене: зелено – апсолутна  већина Бошњаци; црвено – апсолутна већина Срби; тамно плаво – апсолутна  већина Хрвати; зелено –  релативна већина Бошњаци; светло црвено – релативна већина Срби; светло плаво – релативна већина Хрвати.

Етничка структура РС

Према наметнутој методологији, РС би имала 1235 хиљада становника. У Републици Српској би било нешто преко 81% (или један миллион) Срба, 14,3% или око 177 хиљада Бошњака, 2,2% Хрвата (те око 2% ‘осталих’).  По методолигији официјелне статистике РС може се грубо проценити да би РС имала 1170 хиљада, док би Срби чинили око 83% популације РС (Бошњаци 12,7%, Хрвати 2%). По реалном стању на терену може се претпоставити да је РС 2013. имала око 1,050 милиона људи (Дистрикт Брчко око 70, а Федерација БИХ 2030 хиљада становника).

Вероватна етничка структура општина у РС, укључујући кондоминијум Брчко, Попис 2013.

Напомене: црвено - већина Срба од преко 90%; наранџасто - већина Срба од 75% до 90%; жуто - нејасна већина; по сталном становништву блага релативна већина Срби, али (‘проширени’) концепт Агенције за статистику БИХ вероватно доводи до тога да Бошњаци постају већина (Вукосавље и Сребреница); светло браон (Дистрикт Брчко): по сталном становништву блага релативна већина Срби са нешто преко две петине популације, али (‘проширени’) концепт Агенције за статистику БИХ вероватно ће учинити Бошњаке релативно већином.

Етничка структура РС (‘на терену’) изведена на основу наталитета и морталитета по нацијама (те и школараца по матерњем језику) указује да већински народ чини не мање од 90% популације РС, док је Бошњака око 7%.Посматрано по општинама РС, од њих 64 Срби би прелазили 90% у педесет једној, у 11 општина би њихов удео чинио између 75% и 90% (то су општине Приједор, Новиград, Котор Варош, Теслић, Добој, Језеро, Братунац, Зворник, Власеница, Осмаци и Ново Горажде), док је у Вукосављу и Сребреници већина тесна и нејасна. 

Код Дистрикта Брчко, који је кондоминијум (заједничка територија оба ентитета), може се претпоставити да стање на терену даје благу бројчану предност Србима над Бошњацима. На то указује и податак да су на скоро свим локалним и општим изборима од 1996. до 2014. српске странке кумулативно посматрано добијале релативно највише гласова. Хрвати чине око осмине популације Дистрикта Брчко, док су у самом граду Срби извесно јасна апсолутна већина.

Имајући у виду да ће усвојена методологија уврстити знатан број Бошњака и Хрвата у резидентне становнике Дистрикта јасно је да ће удео Срба бити мањи од онога на терену. Дакле, урачунавање оних који живе на ‘Западу’ у сталну популацију Дистрикта Брчко вероватно ће довести до тога да Бошњаци постану блага релативна већина ове територије која спаја или одваја два дела Републике Српске. Познавајући статут Дистрикта то неће имати никакве директне последице, али ће симболичка победа Бошњака бити од значаја у сталном надметању Срба и Бошњака, почевши од дејтонске одлуке о арбитражи, за једину заједничку територију оба ентитета.

Вероватна етничка структура насеља Дистрикту Брчко, Попис 2013.

Напомене: зелено - апсолутна већина Бошњаци; црвено - апсолутна већина Срби; плаво - апсолутна већина Хрвати.