„Газиместански говори“ са супротне стране

Фрањо Туђман: „НДХ није била само пука квинслишка творевина и фашистички злочин, већ и израз повијесних тежњи хрватског народа.“ (24. 02. 1990, Први општи Сабор ХДЗ-а)

Милан Кучан: „Захтевамо ИСКЉУЧИВО конфередативни статус, а ако га други не прихвате мораћемо да тражимо мјесто у Европи као суверен народ са својом државом.“ (12. 07. 1990)

Алија Изетбеговић: „Уколико се Хрватска и Словенија издвоје, БиХ неће остати са остатком Југославије.“ (16. 09. 1990, Велика Кладуша)

Фрањо Туђман: „Оваква Хрватска држава нема увјете за живот, али Хрватска чак са границама бановине има.“ (1991)

Киро Глигоров: „Македонија не прихвата ниједан облик крње федерације, нити може да се сложи са предлогом асиметричне федерације“ (25. 02. 1991)

Алија Изетвеговић: „Због суверене БиХ ја бих жртвовао мир, а за тај мир у БиХ не бих жртвовао њену сувереност!“ (27. 02. 1991)

Стипе Месић: „Постојећа Југославија више није наша судбина и само по сопственој вољи можемо у таквој земљи даље да живимо“ (28. 05. 1991)

Алија Изетбеговић: „Босна је суверена и таква ће и остати, јер иза тога стоји највећи део њеног народа и међународна јавности.“ (12. 11. 1991)

Стипе Месић: „Мислим да сам обавио свој задатак - Југославије више нема и хвала вам лијепа.“ (5. 12. 1991)

Алија Изетбеговић: „Ми нисмо имали другог избора него да тражимо независност и међународно признање. Ради се о томе да нам је остао избор хоћемо ли бити независни и равноправни или да останемо у саставу Велике Србије. Ако федерална Армија покуша да нас нападне затражићемо помоћ од наших пријатеља, на првом мјесту од Турске. Тражићемо да се на границама БиХ поставе мировне снаге УН-а. У мировним снагама су неопходне и турске војне јединице.“ (23. 12. 1991)

Харис Силајџић: „Ми смо копија Турске која се отвара према Европи. Због тога придајемо значај пријатељству Турске и верујемо да ће наше пријатељство користити Турској.“ (20. 01. 1992)

Фрањо Туђман: „Хрватска мора бити чврст ослонац за осигурање националних права и тежњи хрватског народа у БиХ.“ (24. 02. 1992)

Алија Изетбеговић: „У избору између мира и слободе, немамо никакве дилеме - определићемо се за слободу. У овој борби нема предаје, предаја значи смрт!“ (15. 05. 1992)

Фрањо Туђман: „Господо, босанско-херцеговачко питање је једно од битних питања хрватског народа у цјелини, Републике Хрватске као суверене међународно признате државе и нека то схвате сви Хрвати у БиХ. То није само питање Хрвата у БиХ, то је проблем хрватске државе, хрватског народа у целини. Зашто? Зато што је то и повијесно и геополитички повезано са Хрватском због НЕПРИРОДНИХ граница садашње државе Хрватске, због БиХ овакве или онакве…“ (17. 09. 1992)

Стипе Месић: „Ви, Хрвати из исељеништва, Ви сте омогућили својим судјеловањем у одбрани Хрватске, Ви сте одлучили ту судбоносно битку, ми тамо у Хрватској и Ви овде као наша РАТНА индустрија удружени могли смо ослободити до сада два трећине Хрватске, а Бога ми ћемо и ону једну трећину. И не само ту трећину, морамо рећи да ћемо заједно са муслиманима ослободити БиХ јер Хрватска не може без БиХ нити БиХ може без Хрватске.“ (1992)

Алија Изетбеговић: „Ми би дали предност преговорима само ако би преговорима могли да постигнемо оно што војно желимо да постигнемо.“ (22. 06. 1992)

Стипе Месић: „У Другом свјетском рату Хрвати су два пута победили. Ми немамо разлога се никоме испричавати. Ово што траже од Хрвата - ајде идите клекнути у Јасеновац. Ми немамо пред ким шта клечати. Ми смо два пута победили, а сви други само једном. Ми смо победили 10. травња када су нам Силе Осовине признале Хрватску државу и победили смо јер смо се на крају рата опет нашли за побједничким столом.“ (1992)

Фрањо Туђман: „Хрватска је била заинтересирана за то да се БиХ АКО ЖЕЛИ ОПСТАТИ уреди тако да хратски народ у њој буде суверен да на његовом подручју нема никакве друге власти до ли ХРВАТСКЕ власти.“ (1993)

Фрањо Туђман: „Сретан сам што нисам ожењен Српкињом или Жидовком.“ (изјава за сва времена)