Бадњи дан, кад су се - године нулте – персијски маги вођени звездом већ били прикучили „дому хлеба“, што на ивриту значи бејт лехем, Витлејем, и за њих је био предукус божићног загрљаја бога и човека“.

Додик је недавно замијенио референдумско питања „да или не улазак у НАТО“ са „да или не војна неутралност“. Било би добро да изврши и инверзију формулације теме разговора. Умјесто о мирном разлазу, разговарало би се „о мирној реинтеграцији БиХ“, и Бакир би први дотрчао из Сарајева на било коју адресу. 

Ако се хомосексуалци не осећају другачијима, не видимо потребу за амбицијом да их држава штити као беле медведе у односу на друге људе. А ако се пак сматрају посебнима, онда немају права да се буне када их и други сматрају посебним људима са посебним правима и посебним потребама. У том случају, најмање што могу да очекују је револт и незадовољство других људи.

Три чудотворне иконе Богородице, за које се сматра да их је за Њена живота насликао јеванђелиста Лука,  стигле су у Русију не као ратни плен, или драгоценост, која је купљена новцем. Две су стигле као поклон, а трећа се Промислом појавила на северу ове велике државе.

Али, ништа им не вриједи. Код старих Римљана има једна пословица која гласи: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ако двоје чине исто, није исто“). Народ је ову такозвану опозицију свјеже обучену у антизападно националистичко рухо прокужио за сва времена и, како би рекао Матеј, ти вуци у овчјем крзну бит ће, као и до сада, једино статистичке грешке у даљњим политичким збивањима Републике Српске.

Искуства Бугара, Румуна и сада Хрвата, наводе на закључак, да се упоредо с евроинтеграцијама, у једном друштву појачава осећај „историјског безнађа“. Управо због тога нам је потребна промена постојеће идеолошке парадигме о „Европи која нема алтернативу“.

Не може се рећи да се господин случај побринуо да се новембарске слике католичке Америке и православне Русије појаве истовремено. То се побринуо сам Господ, да покаже сваком да се узме у памет.

Укидањем институција Републике Србије, које су биле једина гаранција останка и опстанка српског народа на КиМ, актуелна власт укида државу Србију и директно учествује у стварању независне државе Косово.

Подржавам захтев госпође Бисерко да се криминализује "порицање геноцида". На тај начин, ја ћу постати први амерички грађанин у концентрационом логору Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

Нису ли можда Ђукановић и генерал Капичић архетипска „чудовишта“ рођена у нашој одрођеној и залуталој колективној свјести, склоној сумњивом авантуризму и самоистребљењу? Некад Капичић, данас Ђукановић.