Они који религију своде на библијске бајке, који слепо верују у проповеди оних лицемера који од цркве праве нову касту и у овоме ће видети неку заверу, јер им је то још једини механизам одбране да очувају свој лажни свет саграђен на песку.

 Стога закључујем да нити су постојале, нити постоје "реалне могућности" да се путем вета у Председништву БиХ и одбацивањем у НС РС, учини оно што ЕВ мени спочитава да сам "превидео": нико од водећих српских политичара на то није био ни раније спреман, нити је сада спреман.

Ако погледате каква су била изборна обећања, јасно је да је дошло до коперниканског обрта у приступу косовском питању: једни су се заклињали да ће га бранити оружјем, други да ће и живот положити само да га сачувају за Србији.

Појам „архиепископ“ асоцира на Светог Саву, на првог поглавара аутокефалне Цркве, и Пећку патријаршију. Зато патријарх српски носи у својој титули и „архиепископ пећки“.После уздизања на виши ниво , нестало је за свагда титула архиепископа у српској Цркви осим као успомена у титули поглавара Српске православне цркве

Није вредело ни што су српски политичари истицали да је Дејтонским споразумом предвиђено да мандат страних судија у Уставном суду БиХ траје пет година, а да се након тога донесе закон који ће одредити нови начин избора судија. С друге стране, иако и сами повезују постојање Уставног суда БиХ са Дејтонским споразумом, бошњачки политичари никако "не виде" да се тај споразум крши останком страних судија у суду и више од двадесет година касније

Иван Звонимир - Чичак оценио је да су тврдње председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу Србољуба Живановића "плод болесне злонамјерне мржње".

У тексту о црногорским предсједничким изборима („Српски одговор“), само узгред сам поменуо ранији коментар Бранимира Марковића („Задња рупа на диплама“), тачније речено детаљ који озбиљно доводи у сумњу начелну добронамјерност његових ставова.