И тако смо дошли до наше старе теме: екуменизма, и њене новије варијације, папине посете. Ако је оволико Разума међу римокатолицима на Балкану, који то наши паметњаковићи верују да ће посета њиховог поглавара нашој Цркви нешто поправити у узајамним односима?

Међутим, у односу на друго важно питање везано за Сребреницу, зачеће „геноцидног плана,“ Младићево веће бира унеколико различит пут. До пресуде Младићу, стандардни наратив је био да се зачетак сребреничког геноцидног плана лоцира на састанку српског војног и политичког руководства у хотелу „Фонтана“ у Братунцу у преподневним часовима 12. јула 1995, мада Крстићево веће признаје да за то нема чврстих доказа.

Нису медији, ни стручна јавност, нити трибине типа "Папа у Србији – за и против" место где ће се одлучити да ли ће СПЦ позвати у посету римокатоличког поглавара, није то чак ни "црквена влада" (Синод) – већ је то питање за све српске архијереје окупљене на Сабору.

Тек после стабилизације Србије и њеног јаснијег места на просторима Балкана и Европе могла би да се води спољна политика која би била окренута према Републици Српској и Црној Гори у смеру интеграција сличним оним у ЕУ.

Бриселски споразум који сте потписали и који упорно спроводите на делу угрожава виталне националне, државне и интересе Срба који су остали на Косову и Метохији. Ви сте га склопили да би север Косова и Метохије интегрисали у уставно-правни систем независне државе „Косово“ и укинули институције Србије

Почетком маја 1945, Југословенска народна армија стигла је до Загреба, али су највећи усташки зликовци –предвођени Поглавником- успели да побегну. Уз њих и 500 припадника католичког клера. Они никада нису одговарали за своје злочине.

Иако покушаји политичких странака у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине да исциједе суву дреновину овдашње економије имају иритантан предзнак, један изузетак од овог правила до сада је био трагикомичан, а ускоро би могао да пређе у дирљиву фазу. 

Пошто је постојала нејасноћа и у вези са паралелом коју сам повукао са протестима против ћирилице у Вуковару, треба разјаснити тај однос. Наиме, исправно је примећено да закони државе Хрватске прописују шта је потребно за статус националне мањине и каква су права националне мањине.

У исто време док је хушкао „међународну заједницу“, папа римски стално је слао „екуменске сигнале“ патријарху Павлу. У марту 1994. у Београду се обрео његов изасланик који је нагласио да папа „гаји дубоке емоције и забринутост“ за српски народ.

Било би погрешно примјетити да се ДНС „заразио“ вирусом недостатка елементарне досљедности од којег болује остатак страначког спектра у Српској. Прије би се дало закључити да читава партијска скала у РС почиње да личи на ДНС, овакав какав је сада