"Програм реформи БиХ" и "књижење војне имовине" - Додиков пораз, или политичко лукавство?!

Иако је још 19. новембра прошле године усвојило документ под називом "Програм реформи БиХ", Председништво Босне и Херцеговине(БиХ) до данас га није објавило, чак ни пошто је тај документ крајем прошле године прослеђен у седиште НАТО-а у Брисел. Бошњачки члан Председништва Шефик Џаферовић рекао је да ће се "залагати да се, сада када је документ послан у Брисел и када је формиран Савет министара БиХ, постави на званичну веб страницу Председништва БиХ и објави", али тај "потписани документ који он има на енглеском језику" није објављен ни десет дана касније, а није ни преведен на три званична језика у БиХ.

Шта (не)пише у "Програму реформи БиХ"?

Потписани документ под називом "Програм реформи БиХ" на енглеском језику објавили су поједини медији[1], а ни Џаферовић, нити друга два члана Председништва БиХ(МИлорад Додик и Жељко Комшић) нису ни потврдили, ни демантовали да је то баш тај документ који су они потписали, те да су на свакој од 53 странице тог документа баш њихови потписи. Дакле, уместо да грађанима у БиХ предоче на сва три званична језика шта су званично потписали, Комшић, Додик и Џаферовић изводили су и изводе своје интерпретације документа "Програм реформи БиХ", с тим да је Додик посланицима Народне скупштине Републике Српске(НС РС) 23. децембра предочио превод дела документа "Програм реформи БиХ" на српски језик, и то неких 19 страница[2]. Зашто није предочио и остале странице - Додик није објаснио.

Након хаотичне седнице обележене вербалним сукобима, шамарањем и увредама, Скупштина РС прихватила Додиково тумачење документа "Програм реформи" који је усвојило Председништво БиХ

На основу тих 19 преведених страница, Додик је устврдио да "Програм реформи БиХ не представља годишњи национални програм(АНП)", чијим би слањем у седиште НАТО-а у Брисел био активиран Акциони план за чланство БиХ у НАТО(МАП). "Програм реформи БиХ не прејудицира чланство БиХ у НАТО. То говори да је питање интеграција стављено на поновно преиспитивање у најмању руку и да од наше воље зависи на који начин ће то ићи(....)НАТО данас зна да ми не прејудицирамо чланство и да ће то поново морати да се одлучује и у Председништву и Парламентарној скупштини БиХ, где седе наши представници. Од карактера тих људу највише зависи каква ће одлука бити донесена(....)Успели смо да добијемо те три кључне ријечи 'не прејудицира чланство'. То је кључна ствар(....) НАТО када добије овај документ може да само да констатује да БиХ није доставила годишњи национални план и да се не може активирати МАП", рекао је Додик на седници НС РС, одговарајући на оптужбе опозиционих странака, СДС-а и ПДП-а, да је "издао РС"[3]. “Документ је на један начин скривени АНП, замаскирани АНП. Ми смо правили различите анализе, ради се понегде само о другачијим формулацијама, некој скраћеној верзији АНП-а. БиХ и њене  Оружане снаге делују у оквиру НАТО безбедоносног простора", рекао је, између осталог, председник СДС-а Мирко Шаровић[4].

Већ поменути Комшић и Џаферовић тврде да је "Програм реформи БиХ у суштини АНП, само што не носи тај назив"[5], при чему је Џаферовић извео детаљније објашњење. "Програм реформи БиХ обухвата сва она питања која као предмет реформи треба да има држава која је поднела захтев за Акциони план за чланство. Ми смо 2009. поднели захтев, тачније Председништво. Тај план је условно 2010. одобрен. Условно, јер је требало урадити књижење војне имовине и 5. децембра 2018. године БиХ је позвана да поднесе први годишњи национални план. Тај документ се зове Програм реформи БиХ и садржи сва она питања која држава треба обрадити, имајући у види садашње стање односа и сарадње са Савезом. То су економска, политичка, одбрамбена, безбедносна, питања ресурса и правна питања. То су поглавља која постоје и још додатно табеле. Прецизно се зна и јасно кад, шта и коју реформу унутар БиХ се држава обавезала да проведе у односу са НАТО савезом", рекао је Џаферовић, наводећи да је "Програм реформи БиХ" донесен за период новембар 2019. - новембар 2020. године[6].

"Књижење војне имовине", које помиње Џаферовић, помиње се и у документу који је Додик проследио НС РС. "У складу са одлуком Председништва БиХ о величини, структури и локацијама Оружаних снага БиХ бр. 01-50-1-4629-29/16 од 24. новембра 2016. године(која ће ступити на снагу када се испуне потребни услови), број перспективних војних локација ће бити укупно 57. Књижење перспективних војних локација се наставља", наводи се на 18. страници документа који је Додик проследио у НС РС[7]. А на 21. страници истог документа дословце пише: "БиХ ће наставити са ревизијом свог законодавства како би се обезбедила његова компатибилност са НАТО правилима и прописима који се односе на овај документ" - тако гласи први параграф петог одељка под називом "Правна питања".

Иако, дакле, нигде не пише да је тај документ АНП, већ сама ова формулација о књижењу војне имовине упућује да "Програм реформи БиХ" по карактеру јесте АНП, ако се има у виду да је управо књижење војне имовине био последњи услов НАТО-а да активира МАП. На крају је, пре годину дана, и НАТО званично одустао од тог услова за активирање МАП-а, али су из НАТО захтевали да у АНП-у буде наведено да се 57 војних локација у БиХ( од чега 23 у РС) укњиже на министарство одбране БиХ. С обзиром да је Додик сада пристао на овај захтев, без икаквих условљавања, те да је нови министар одбране БиХ из редова Комшићеве Демократске фронте, нема сумње да ће књижење војне имовине бити један од првих приоритета новог министра у наредних годину дана.

Тумачења, оптужбе и подршка

Но, Додик и даље сматра да је извојевао дипломатску победу са "три кључне речи", односно формулацијом "БиХ је предана побољшању односа са НАТО-ом без прејудицирања коначне одлуке о чланству", која је наведена на страни 4. документа који је Додик доставио НС РС. То није спорно ни Комшићу ни Џаферовићу, јер се они уздају у наставак који следи одмах после поменуте формулације. "Све активности су у складу са пријашњим(ранијим) одлукама Председништва БиХ, Савета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ, у складу са уставним надлежностима Председништва БиХ"[8] - тако гласи наставак на страни 4.

Додик је, пак, и ову и формулацију о књижењу војне имовине користио да подсети свог претходника на месту српског члана Председништва БиХ Младена Иванића да је већ пристао на књижење војне имовине одлуком из 2016. године, док су из СДС-а и ПДП-а узвраћали подсећањем да је Додиков СНСД тражио МАП још 2009. године када је Небојша Радмановић, као тадашњи председавајући Председништва БиХ, послао у седиште НАТО-а захтев за МАП. На то, онда, Додик и СНСД радо подсећају СДС и ПДП да нису ни учествовали на седници НС РС 2017. године када је донесена Резолуција о војној неутралности РС, а ови опет узвраћају тврдњама да су они ту резолуцију поштовали, оптужују СНСД да је погазио исту резолуцију, прихватањем "Програма реформи БиХ". И тако у круг.

Понајвише звучи интересантно што су и из седишта НАТО-а и из руске амбасаде у БИХ и председник Србије Александар Вучић - задовољни "Прорамом реформи БиХ". Из седишта НАТО-а су саопштили да се "радују сарадњи са БиХ"[9], пошто су добили тај документ. Руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов је рекао да је "питање Годишњег националног плана (АНП) и Акционог плана за чланство у НАТО (МАП) скинуто са политичког дневног реда, што је деблокирало процес формирања Савета министара БиХ", одговарајући на питање да ли је имао увид у "Програм реформи БиХ". "Тај документ усаглашавали су чланови Председништва БиХ и представници земаља Квинте", додао је Иванцов, не дајући више никакав коментар[10]. А Вучић се до сада огласио само једном реченицом на свом профилу на Инстаграму још 19. новембра прошле године. "Честитам председнику Додику на компромису који је постигао са партнерима у БиХ", написао је Вучић после "одличног састанка" у Београду поментог датума[11]. Из неког још званично непознатог разлога, Додик је, одмах након потписивања документа у Сарајеву, одлетео у Београд и о свему упознао Вучића, па одмах добио и похвалу[12].

Да ли је "невидљива рука" Вучићева претходно асистирала код представника земаља Квинте током преговора који су трајали бар две-три седмице - ако не и мало више - остало је непознато. Јер, као што је познато, Вучић никада не говори јавно о ономе о чему прича насамо са страним дипломатама, Додиком и другима. А да је био заинтересован да се откочи сарадња БиХ и НАТО-а, није било никакве сумње након последње трилатерале са члановима Председништва БиХ и турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, када су Вучић и Ердоган "замолили" Додика, Џаферовића и Комшића да што пре постигну компромис.

Сада је већ извесно је да је са овим "компромисом" БиХ унапредила сарадњу са НАТО алијансом, те да ће ту сарадњу тек унапређивати. "БиХ ће направити стратегију комуникације са јавним мњењем, чији циљ је подршка јавности партнерству са НАТО-ом", пише на страници 13. документа који је Додик проследио у НС РС. Па, ако се, у складу са том "стратегијом", придобије "подршка јавности партнерству са НАТО-ом", неће бити необично ни да се то "унапређено партнерство" унапреди до те мере да грађани РС и БиХ за пет, десет или петнаест година буду доведени пред свршен чин, у коме ће гласање за "унапређење" у НАТО чланство бити њихов последњи "избор". Све под изговором да ће НАТО бити гарант неутралности и РС и БиХ и Србије.