Kaže se, takođe, da bi „veća samostalnost RS i HB vodila u odvajanje i završila u velikoj Srbiji i velikoj Hrvatskoj“. Međutim, niti je takav ishod neminovan niti je sam po sebi sporan. Novija istraživanja pokazuju da sve veći procenat Srba želi baš samostalnu RS.

I Dodik za sada vešto izbegava „zahlađenje“ odnosa sa Vučićem, time što je delimično snizio svoju nacionalnu retoriku - što je činio i ranije po Tadićevom „savetu“ - kao i pokušajima da se primakne Vučiću na rastojanje sa koga smatra da će, ako ništa, ono bar imati više uvida u Vučićeve namere i prema njemu i prema Srpskoj.

SDS može privući deo birača svojim predlogom o ispitivanju porekla imovine, ali sa takvim  zakonskim predlogom za kakvim nije posezao čak ni Vučić – ni u vreme opozicionog ni u vreme vladajućeg perioda u Srbiji – malo šta opozicija u Srpskoj može učiniti ako se ustoliči na vlasti.

Poslednji načelni dogovor Dodika i Lagumdžije o upućivanju zakona o podeli vojne i državne imovine u Parlamentarnu skupštinu BiH zasniva se upravo na „Banjalučkom sporazumu“, pa su, zato, i Bosićeve kritike na njihov račun utoliko neuverljivije, jer je i sam Bosić potpisnik tog sporazuma.

Dakle, najpre bi se moglo reći da je propašću političkih pregovora u Briselu počela unutrašnja politička borba za glasove Bošnjaka na izborima sledeće godine. To upućuje na zaključak da će bilo kakav dogovor o provođenju presude “Sejdić, Finci” biti osuđen na neuspeh u Parlamentu BiH.

Ispada, dakle, da bi posledice opstrukcije u Federaciji BiH mogli da trpe i srpski političari i Srpska, iako u toj stvari nisu ni najmanje odgovorni !? Ali, biće da je to cena sadašnjeg trenutka „procesa približavanja BiH EU“.

“Analogija između, BiH i Jugoslavije”, veli muslimanski lider, “nije baš sasvim korektna. Iako neka poređenja stoje, ona su više vanjska i površna. Prije svega, Bosna ima daleko dužu tradiciju od Jugoslavije. Zajedništvo u Bosni traje vijekovima i, mada je prolazilo kroz mnoga iskušenja, održalo se.

Kako se god okončala ova (ne)očekivana bitka, suštinsko je pitanje kako dalje u Sarajevu, posebno nakon oktobra naredne godine, kada će, po svim prognozama, mnogi poželeti da se ponovo pozabave dejtonskim statusom RS.

Poslednjih godina Srbi su jedinstveno ustajali u Sarajevu protiv svakog predloga zakona koji je protivrečio Ustavu BiH: nije bilo suštinskih razlika među poslanicima SNSD-a, SDS-a, PDP-a i DNS-a. Tih razlika ne bi trebalo da bude ni ubuduće.

Ukoliko smatra da bi tronacionalne Oružane snage BiH u hipotetičkoj "vanrednoj situaciji" bez pogovora bile u funkciji njegovih umobolnih zamisli, dovoljno je da se priseti sudbine JNA, da sazna šta bi se desilo sa lakrdijom od "vojske" na koju možda računa u budućnosti.