Razlika je samo u prioritetima, a ne u vrednosnim sudovima. Jer, ono što je Zlatku Lagumdžiji ili Sulejmanu Tihiću uvek na prvom mestu, u 2013. ne nalazi se u vrhu top-liste Baraka Obame i Angele Merkel, sticajem raznih okolnosti, od sukoba u Siriji do uzdrmanog evra.

Tako braća iz Tunisa, Jemena, Alžira i sl. naravno nisu shvatila da domaći zakoni ne predviđaju da se zarobljenicama otkidaju glave. I jedino su, izgleda, shvatili kada im je Šemso rekao: „Ko hoće da brani BiH – linija fronta je tamo, pa izvolite“, zato što je išaretom pokazao pravac i dodao njima razumljivo – bujrum. 

No, kako se harizmatični Taip, pod pritiskom demokratije u parku Gezi, sada okrenuo islamu ne samo kod kuće nego, podrškom svrgnutom “muslimanskom bratu” Mursiju, i u spoljnoj politici, moglo se očekivati da njegova produžena ruka u BiH više neće biti SDP, SDA i SBB, nego Rijaset IVZ.

Sada smo došli do tačke da prvi čovek RS, kao važne stvari koje treba rešavati na nivou BiH, osim trakavice "Sejdić - Finci" i izlizanih "evropskih integracija", iz naftalina vadi već zaboravljenu "priču o MAP-u".

Već poodavno Dejtonski mirovni sporazum ima efekat crvene krpe, kako u široj bošnjačkoj javnosti, tako i među bošnjačkim političkim liderima i intelektualcima, koji se utrkuju sa pogrdnim nazivima.

Ne želim da pretpostavljam da li je Radunov tekst naručen, iako dobro znam da čitam između redova. Neću u to da sumnjam , pogotovu neću da verujem da je to narudžba nekog političkog moćnika.

RS neće da prihvati jedinstven JMBG za BiH jer to vidi kao još jedan u nizu koraka ka daljoj sistemskoj i institucionalnoj unitarizaciji kojoj se građani RS protive.

Pre 15 godina, naopake generalizacije u kojima nije bilo razlike između vlasnika crnih mercedesa sa Pala i običnih smrtnika u njihovom okruženju mogle su da se čuju u najvećem gradu RS. Danas se ta žalosna matrica ponavlja, samo u obrnutom smeru.

U najmanju ruku, rasterećena od problema Kosova, Srbija će sada imati priliku da ispuni do sada zanemarenu međunarodnu obavezu garanta Dejtonskog sporazuma. Srbima preko Drine i ne treba više, a Bošnjacima je i to previše u odnosu na njihova dirljivo naivna očekivanja.

Nema ih puno niti su im tiraži veliki. Javna je tajna da se finansijer jednih novina koje pretenduju da budu nosilac tabloidnog novinarstva u Banjaluci hvalio da njega interesuje samo kako što više politički i lično diskreditovati Milorada Dodika.