Ono po čemu Srpska imponuje nemalom delu Srbije jesu ujedinjenost naroda oko nacionalnih ciljeva, ubedljiva većina u parlamentu, stranački kompaktna vlada, hrabrost i odlučnost harizmatičnog predsednika.

Imajući u vidu da su vlasti RS ispunile uslove za zatvaranje supervizije - uključujući i onaj “kartografski” da izbrišu liniju RS u distriktu -  predsednik RS Milorad Dodik “zamrzavanje” supervizije nazvao je “prevarom međunarodne zajednice”.

Brčko će i nadalje imati supervizora kao neprikosnovenog vladara, samo bez adrese njegovog stolovanja, te će odsad, logičan je zaključak, svoje dužnosti (izdavanje naloga i drugo što mu je na 43 mjesta propisao Statut distrikta) obavljati daljinskim upravljačem.

Moguće je da su ružne devojačke uspomene na Beograd uticale na antisrpsko raspoloženje Medlin Olbrajt, kao i da ga je ona delom prenosila na Hilari Klinton, a da je opet Bili bio osetljiv na komentare svoje supruge, bar do pojave Monike Levinski.

Kao garancija da bi ishod 2025. bio povoljniji nego 1995, zamišljeno je da ovog puta čim Bošnjaci zakuvaju, Ameri dolete avionima i komšijama koji neće jedinstvenu BiH bace bombe, a njima vreće dolara. Što je babi milo, to joj se i snilo.

Bilo koji političar iz Sarajeva koji bi danas pokušao graditi kompromisnu strategiju sa Republikom Srpskom automatski je suočen sa optužbom za pakt s samim Đavolom. Neuspeh umerene linije SDA, a uspeh ekstremista poput Silajdžića ili Lagumdžije, najbolje to dokazuje.

Aliji je bilo više stalo do Baščaršije i Begove džamije nego do cele BiH, a Milošević mu je u Dejtonu izašao u susret i izazvao gnev rukovodstva RS. Ispostavilo se da je to bila žrtva teške figure za dobitak partije: Sarajevo je izgubljeno da bi opstala RS.

Sa takvim stavom, BiH bi mogla biti dovedena u poziciju predratnog stanja: Bošnjaci i Hrvati će izglasati ulazak BiH u NATO alijansu, ne mareći za suprotan stav građana RS, pa iz toga crpeti „legitimitet“ da pozovu NATO snage da, je li, uvedu celu BiH u svoje okrilje.

U jednom periodu, Obrenović je upao u ozbiljnu kliničku depresiju. Kada se sagledaju sve okolnosti, to je potpuno razumljivo. Za mene je ostala neobjašnjiva samo jedna stvar: njegov skoro neprekidni refren, „kako ću ovako teške optužbe objasniti sinu kada poraste?“

Nepoznato je i kakav to „kredibilan napor“ u rešavanju ovog problema očekuju u Briselu, izuzev ako to nije poslednja poruka iz Saveta Evrope da je „dejtonski Ustav BiH donekle zastario, jer ne garantuje jednaka prava svima”.