Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Војна имовина - испит зрелости за СНСД и СДС после развода |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 23. септембар 2013. | |
Ако бисмо се вратили мало уназад, коју годину пре потписивања Платформе о заједничком деловању СНСД-а и СДС-а у институцијама БиХ, видели бисмо да су те две странке и без потписане платформе готово истоветно гласале кад год су на дневни ред седница Парламентарне скупштине БиХ постављани предлози закона којима се што благо, што грубо заобилазе интереси Српске. Дакле, након што су у априлу 2006. године и једни и други (не)вољно прихватили тзв. „априлски пакет“ уставних амандмана према којима је БиХ требало да буде више централизована држава од овакве какве познајемо – па их од те врсте централизације „спасли“ бошњачки политичари – водећи српски политичари више нису судбину Српске гурали у руке поменутих „спасилаца“. Другим речима, после тог туђег спасавања, у водећим српским политичким партијама ствар су узели у своје руке, решавајући да спашавају што се спасити могло. Тако су једногласно одбијали сваки покушај сужавања уставног положаја Српске. То се наставило и сада након пропасти Платформе СНСД-СДС, само што је, услед заглушујуће буке коју шире на развалинама свог пројекта - повремено зачињеној међусобним оптужбама за „издају“ – остало готово непримећено да су српски посланици у Парламенту БиХ једногласно одбили нови покушај политичког навођења на сарајевски млин. Дакле, када су прошле седмице СДП БиХ Златка Лагумџије и СББ Фахрудина Радончића у Парламент БиХ на силу убацили свој предлог закона о књижењу непокретне војне имовине, Срби су га глатко одбили, не толико због тога што тај предлог није мањим делом раније усаглашен са њима, већ зато што представља испуњавање само једног дела давно постигнутог политичког договора. Према том договору, решење питања војне имовине предвиђено је у пакету са решавањем статуса тзв. државне имовине, а та два питања су предуслови за затварање Канцеларије високог представника(ОХР) у БиХ.
То је, дакле, испит политичке озбиљности и доследности и тешко да ће на томе српски политичари ризиковати да падну и сада након раскида платформе СНСД-СДС. А није тешко замислити ни да би странка која би евентуално у овој ствари окренула ћурак била одмах проказана од оне друге у најмању руку као „издајничка“. Тим пре што су и СНСД и СДС, након раскида Платформе, показали да им није много тешко да одапну такву оптужбу према дојучерашњем савезнику кад год им се учини да тако могу нанети штету противнику међу бирачима. |