Radikalizovanje ukrajinske krize, Moskva pred novim izazovom

Pad malezijskog putničkog aviona nad područjem DNR, šezdesetak kilometara od ruske granice, doveo je svetsku javnost do usijanja, a građanski rat u Ukrajini uveo u novu, još opasniju fazu. Ovu tragediju prati i uobičajeno veliki protok poluinformacija i spekulacija svetskim medijskim prostorom, ali uz intenzivnu kampanju da se jedna (ruska) strana unapred proglasi odgovornom za verovatno obaranje malezijskog aviona.    

Cela priča oko obaranja aviona MH17 neodoljivo podseća na scenario nekog holivudskog filma, posebno ako uzmemo u obzir misteriozni nestanak aviona iste aviokompanije u martu ove godine. Većina svetskih medija je zabavljena pronalaženjem odgovora na pitanja ko je i kako oborio pomenuti avion, dok su mnogo važnija pitanja nepravedno zanemarena: zašto je malezijski avion oboren baš sada i ko bi mogao da ima koristi od toga?   

Da se podsetimo: nakon neočekivano brzog napuštanja Slavjanska, grada simbola pobune i otpora novim kijevskim vlastima u samoproglašenoj Luganjskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, jedinice narodne milicije su se povukle u pravcu Donjecka. Potom je usledila najozbiljnija ofanziva Kijeva na region Donbasa, koja je trebalo da dovede do vojnog i političkog poraza Novorusije i eliminacije bilo kakvog uticaja Moskve na ukrajinsko društvo.  

Dolazak komandanta odbrane Slavjanska Igora Strelkova u Donjeck i slom ukrajinske ofanzive, uz katastrofalne gubitke u ljudstvu i tehnici, obeležili su ovu „antiterorističku“ operaciju Kijeva. „Strelkovi opolčenici“ su tokom prva 3 meseca borbi vezali značajne ukrajinske snage u rejonu Slavjanska i Kramatorska i na taj način osigurali vreme za organizovanje DNR i LNR, kao i za njihovu odbranu. Oružani otpor kijevskoj vlasti započet u aprilu sa svega nekoliko stotina lako naoružanih veterana, u međuvremenu je narastao na više od 15.000 boraca naoružanih tenkovima i drugim oklopnim vozilima, artiljerijom, uključujući i PVO sisteme. Upravo ti PVO sistemi su naprečac postali glavni uzrok pada malezijskog aviona.

Veoma je zanimljivo da je ovaj avion oboren upravo u trenutku kada je značajan deo ukrajinskih snaga ostao opkoljen uz rusku granicu, a ostatak se povlačio uz velike gubitke koje više ni strogo kontrolisani ukrajinski mediji nisu mogli da prećute. Druga zanimljivost se odnosi na novi set ekonomskih sankcija SAD usmerenih protiv Rusije, koje su naišle na snažan otpor u mnogim zemljama članicama EU, dok se treća odnosi na upravo završenu, uspešnu turneju ruskog predsednika Vladimira Putina po Latinskoj Americi i formiranje nove Razvojne banke država BRIKS, koja će biti pandan MMF, Svetskoj banci i drugim zapadnim finansijskim institucijama.

Neuspešni pokušaji Vašingtona da izoluje Moskvu i uspesi ruske diplomatije se teško vare u Beloj kući i na Kapitol hilu. Događaji nisu išli željenim tokom i Vašingtonu je bilo potrebno nešto što bi poteralo vodu na američku vodenicu. Obaranje aviona nad ratnim područjem u Ukrajini je došlo kao poručeno, a uključivanje transatlantske medijske mašine je već stvar rutine.

Kijev je poslednjih dana osećao strahoviti pritisak zbog ozbiljnog poraza i velikih gubitaka na jugoistoku i preteće disolucije države. So na ranu stavlja Vašington, vidno nezadovoljan učinkom Porošenka, Jacenjuka i društva. Pojavljuju se pukotine u kijevskim državnim strukturama, što bi moglo da dovede do potpunog kolapsa države i raspada celokupnog sistema, čije stvaranje je započeto nasilnim preuzimanjem vlasti u Kijevu. Celo zamešateljstvo oko pada aviona Porošenku donosi predah i odličnu diverziju kojom se skreće pažnja sa neuspeha „antiterorističke“ operacije na jugoistoku i sve teže ekonomske situacije u zemlji.

Mnogim državama EU ova tragedija dolazi u zao čas. Jedva odolevši snažnim pritiscima Vašingtona da prihvate američke zahteve za ekonomske sankcije Rusiji koje bi bile pogubne za posrnulu evropsku privredu, Pariz, Berlin, Rim i drugi uskoro mogu očekivati nove političke i medijske pritiske. Razvoj događaja proteklih desetak dana gotovo da nije mogao biti bolji za Moskvu. Od situacije u Ukrajini, do uspešnih diplomatskih aktivnosti na zapadnoj hemisferi, sve je išlo kako treba, a onda se dogodila tragedija koja se već stavlja Rusiji na dušu, što direktno, što indirektno.

Ishod istrage ove međunarodne tragedije će odrediti političku cenu koju će Moskva morati da plati, jer šteta je već načinjena. Dva, možda i najlogičnija scenarija ukazuju na mogućnost da je ukrajinska RV i PVO namerno oborila avion ili da su ga oborile pobunjeničke snage (najverovatnije ni ne poseduju takve PVO sisteme), misleći da gađaju avion ukrajinske vojske. U oba slučaja punu odgovornost može da snosi isključivo Kijev, ali to tako ne vide svemoćni spin doktori sa Zapada.

Istina, Moskva se odlučno i aktivno brani, ali ostaje da se vidi koliko će ovaj događaj naštetiti naporima Kremlja da izbegne svaku moguću vrstu političke i ekonomske izolacije. Vašington očigledno ne posustaje, štaviše, podiže uloge u ovoj geostrateškoj igri sa Moskvom, koristeći sve svoje dobro oprobane mehanizme političkih i ekonomskih pritisaka, uz destruktivne aktivnosti oružanih snaga svojih satelita (Kijev) i agresivnu medijsku satanizaciju svog oponenta.

Jedan od glavnih ciljeva američke administracije jeste presecanje političkih i ekonomskih veza EU i RF i čvršće vezivanje Brisela za Vašington uz pomoć budućeg transatlantskog trgovinskog sporazuma. Latinska Amerika ili bilo koji drugi deo sveta koji je projektovan kao sfera direktnog uticaja imperije koju je SAD stvarala od 2. svetskog rata naovamo neće biti predata bez žestoke borbe. Šta je jedna imperija bez svojih dominiona?

Vašington je snažno povukao i sada nema nazad. Ukoliko uspeju, a svojski se trude, da privole sve članice EU na mnogo oštrije sankcije, Moskva bi verovatno izgubila Evropu na duži vremenski period, što bi Rusiji umnogome suzilo manevarski prostor. To je samo nastavak američke „strategije obuzdavanja“ koji se već primenjuje u slučaju Irana i NR Kine.

Kakva je strategija Moskve i da li će biti promena iste posle pada malezijskog aviona? Rusija se već opredelila na taktiku čekanja i što efikasniju kontrolu štete u Ukrajini. Šta to Rusija čeka? Čeka se zima i potpuni kolaps ukrajinske privrede, sveopšte nezadovoljstvo i demonstracije, sukobi unutar vladajuće garniture, ukratko rečeno, potpuni državni slom i pobedu za Moskvu bez direktno ispaljenog metka. Takva taktika je do sada dala određene rezultate. Treba zabeležiti i 15. jul, dan kada je u Donjecku održana zajednička sednica parlamentaraca DNR i LNR, na kojoj su udareni temelji buduće državne zajednice, Novorusije koja ukoliko opstane, može u dogledno vreme očekivati proširenje i ulazak još nekih oblasti u novu državnu zajednicu.

Sve to omogućuje Moskvi veći manevarski prostor na globalnom nivou, što se za sada veoma efikasno koristi. Međutim, ni druga strana ne sedi skrštenih ruku i pitanje je koliko dugo će Rusija moći da koristi ovu svoju doktrinu? Jedan odgovor na to pitanje ćemo saznati po završetku međunarodne istrage o padu malezijskog MH17, a drugi po ishodu još uvek aktivne ofanzive kijevskih snaga na Novorusiju.

Moskva još uvek dobro pliva u ovim, sve nemirnijim svetskim vodama, ali će održavanje na površini postati nemoguće bez teških odluka i ozbiljnih žrtava. Svaki novi politički potez samo povećava ulog i produbljuje krizu, što smanjuje šanse za deeskalaciju na globalnom nivou. Uporno američko zaoštravanje situacije u Ukrajini navodi na zaključak da je Rusija svakim danom sve bliža trenutku kada će morati da preseče između svoje strateške težnje za partnerstvom sa EU i velike opasnosti koja se nadvila nad njenim zapadnim granicama.