Savremeni svet | |||
Opasne igre u Paragvaju i Boliviji |
ponedeljak, 25. jun 2012. | |
U Južnoj Americi izvršen je još jedan državni udar,ovog puta u Paragvaju, pošto je levičarski predsednik Fernando Lugo po hitnom postupku svrgnut glasanjem u Senatu. Iako je ova promena vlasti u siromašnom i naizgled nevažnom Paragvaju izvršena mirnim putem kroz institucije sistema, ona je već izazvala veoma oštre reakcije većine južnoameričkih država, dok situacija u ovoj zemlji preti da izazove ozbiljnu krizu na ovom kontinentu. Takođe, Bolivija je suočena sa štrajkom policije, koji može da preraste u otvorenu pobunu, a ova dva događaja, iako spolja nepovezana, pobuđuju sumnje da pojedinim državama Južne Amerike prete neredi i nestabilnost, koji bi ugrozili do sada postignute reforme i vratili ih u podređeni status. Smena po hitnom postupku Fernando Lugo je bio prvi levičarski predsednik Paragvaja posle višedecenijske vladavine Kolorada, stranke lokalnih moćnika i velikih zemljoposednika, a smenjen je posle oružanog sukoba 15. juna između policije i seljaka bezzemljaša, koji su okupirali zemljište jednog istaknutog opozicionara. U okršaju je poginulo 10 seljaka i 7 policajaca, dok je više od 100 ranjeno, a iako je Lugo otpustio ministra unutrašnjih poslova i šefa policije, opozicija je iskoristila ovaj slučaj da ga svrgne s vlasti. Lugo, bivši katolički biskup, na vlast je 2008. došao kao predstavnik "Alijanse za promene", saveza više levičarskih i socijalističkih stranaka, koja, međutim, nije opstala posle njegovog izbora. Iako je doneo niz mera za pomoć siromašnima, predsednikov položaj bio je oslabljen i nesprovođenjem obećane agrarne reforme, koja nije izvedena zbog snažnog otpora zemljišne oligarhije. Krvavi junski događaji dali su Koloradu idealan povod za obračun, jer su u sukobu oko zemlje, koji su inače česti u Paragvaju, prvi put korišćene puške, mačete, mačevi, koplja i strele, a policija je saopštila da su i neki policajci ubijeni sofisticiranim oružjem koje jedino poseduje vojska. Ovaj tragičan događaj dodatno je ugrozio inače oslabljeni rejting doskorašnjeg predsednika, a Lugo je smenjen ne samo u Senatu, kojim dominira stranka Kolorado, rezultatom 39:4, već je za njegov odlazak glasao i ceo Donji dom paragvajske Skupštine (76:1). Lugo je optužen ne samo zbog sukoba na farmi, već i zbog drugih akcija. Opozicija mu je zamerila podršku skupovima mladih socijalista u vojnim objektima i tolerantan odnos prema akcijama gerilske Paragvajske narodne armije, koja je odgovorna za brojna kidnapovanja i ubistva policajaca i vojnika u zabačenim područjima. Čitav proces smene predsednika izveden je međutim za samo dva dana, a da Lugo nije dobio potrebno vreme da pripremi odbranu. Iako je smena izvedena naizgled po zakonu, ona je ogorčila mnoge stanovnike Paragvaja, od kojih je oko 5 000 odmah izašlo na ulice Asunsiona, ali su pristalice smenjenog predsednika posle jakih sukoba sa policijom rasterane vodenim topovima. Da njegov slučaj ne bi bio povod novog krvoprolića, Lugo je prihvatio smenu, ali su vlade većine latinoameričkih država, poput Argentine, Venecuele, Ekvadora, Kube, osudile ceo proces i okarakterisale ga kao državni udar i nelegalni prevrat, navodeći da neće priznati novog predsednika Franka. Lugovu smenu nisu odoborile čak ni desničarski Čile i Kolumbija, a predsednica Argentine Kristina Fernandes Kiršner je izjavila da se "bez ikakve sumnje desio državni udar u Paragvaju" i da je to neprihvatljivo. Ona je iz Asunsiona već opozvala svog ambasadora, dok su Urugvaj i Brazil pozvali svoje diplomate na konsultacije. Brazil je takođe predložio da se Paragvaj odmah izbaci iz regionalnih blokova MERKOSUR i UNASUR. Kolika je uloga SAD? Južnoameričke zemlje smatraju da smena paragvajskog predsednika predstavlja nelagalan i nedemokratski čin i kršenje demokratske procedure, koju države kontinenta sa dugom tradicijom državnih udara i bezakonja nastoje da izgrade u okviru zajedničkih institucija MERKOSUR i UNASUR. U prvim komentarima ovog događaja, pojedini analitičari smatraju da je ipak reč o unutrašnjem obračunu, pošto u Paragvaju naredne godine treba da se održe opšti izbori. Lugova smena predstavlja pripremu stranke Kolorado da se vrati na vlast, koja je zbog slabosti sopstvenog kandidata želela da eliminiše najopasnijeg protivnika još pre kampanje. Predsednika Paragvaja do narednih izbora biće liberal Franko, čija će aktivnost zavisiti od podrške Kolorada., koji se nada povratku na vlast i podršci Zapada. Zbog povezanosti Kolorada sa trgovinom drogom i pranjem novca SAD su bile podržale Luga kad je došao na vlast, ali je reakcija SAD, Španije i EU povodom Lugove smene sada (ne)očekivano mlaka i pruža povod za brojne spekulacije. Stejt department pozvao je sve građane Paragvaja da budu mirni, smireni i odgovorni , u skladu sa demokratskim principima, dok je Španija izdala slično saopštenje u kome iskazuje poverenje u paragvajsku demokratiju. Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton saopštila je da "sa zabrinutošću prati razvoj političke situacije u Paragvaju" i pozivala sve strane da poštuju demokratsku volju. Nemački ambasador u Paragvaju Klod Robert Elner bio je ipak najiskreniji pošto je izjavio da je promena izvedena u okviru zakona i ustava i da će nastaviti saradnju sa Paragvajem. Pojedini analitičari smatraju da promena vlasti u Paragvaju ne bi ni mogla da se desi ukoliko već unapred nije odobrena u Vašingtonu, navodeći da je Paragvaj posle Hondurasa drugi Obamin državni udar. To su zasad ipak pretpostavke, i ostaje tek da se vidi kako će se ponašati SAD, za koje se ipak očekuje da će vojno i finansijski podržati novu vladu. Planirana ili ne, promena vlasti u Paragvaju pruža izvanrednu priliku SAD, koje su veoma zabrinute zbog mogućnosti da se u Južnoj Americi stvori jedinstveni blok, da zabiju klin između Argentine i Brazila. Sumnju u postojanje plana izazvala je i najava Britanije, nekoliko dana pre Lugove smene, da će ponovo otvoriti svoju ambasadu u Asunsionu. Novi predsednik Paragvaja najavio je diplomatsku ofanzivu među zemljama Južne Amerike koja bi trebalo da donese priznanje njegovoj vladi. Ipak, Federiko Franko je po svemu sudeći samo privremeni akter, dok će se pravi okršaji i sudbina Paragvaja rešiti na sledećim izborima, na kojima Lugo ne može da se po sadašnjim propisima ponovo kandiduje, pošto Ustav predviđa samo jedan mandat. Postoje međutim neke najave da Lugo neće biti spreman da se ponovo preda. Paragvajski izbori biće tako izuzetno važni za političku situaciju u celom regionu. Scena za državni udar Istovremeno sa pučem u Paragvaju, izbila je i pobuna oko 4 000 policajaca u Boliviji, koji zahtevaju veće plate. Pobuna koja je započela u La Pazu, u petak se proširila po celoj Boliviji, a oko 4.000 policajaca je zauzelo kasarne širom zemlje. Policajci zahtevaju da se ukine zakon koji im zabranjuje da se politički izjašnjavaju, a takođe i ostavku šefa policije. Protesti su većinom bili miroljubivi osim u jednoj policijskoj stanici u prestonici La Pazu u kojoj su pobunjeni policajci zapalili nameštaj i dokumenta. Lideri pobune su saopštili da predstavljaju većinu policajaca u zemlji i zahtevali direktne razgovore sa predsednikom Evom Moralesom. Kao odgovor, bolivijske vlasti su ponudile pregovore i izvele vojsku na ulice gradova iz kojih se povukla policija. Bolivijski predsednik Evo Morales autohtoni je Indijanac i jedan od istaknutih levičarskih lidera Južne Amerike. On je 2010. ponovo izabran, ali je njegova popularnost pala na oko 43% odsto, zbog niza protesta vezanih za plate, poskupljenja i primedbe na njegovu podršku izgradnji autoputa kroz džunglu. Morales ima bolji odnos sa bolje plaćenom i opremljenom vojskom nego sa policijom, koju stanovništvo vidi kao najkorumpiraniju instituciju u zemlji. Pobuna policije predstavlja ipak ozbiljan izazov, dok pojedini analitičari predviđaju da bi ona mogla da eskalira u veliku političku krizu ukoliko se ne reši mirnim putem. Situacija zasad nije blizu rešenja, a ministarka komunikacija Amanda Davila je čak optužila štrajkače da žele da pripreme "scenu za državni udar", pošto po njenim rečima, oni skladište oružje i pritiskaju kolege da im se pridruže. Bolivijski predsednik tek treba da reši ovaj problem, ali je indikativno da je pobuna izbila nekoliko dana pošto je Vlada Bolivije odlučila da nacionalizuje rudarsku kompaniju Kolkviri u vlasništvu švajcarske korporacije Glenkor. Evo Morales je početkom juna izjavio da vlada može da nacionalizuje sve kompanije povezane sa eksploatacijom prirodnih dobara i naglasio da firme, koje na primer poseduju mrežu dalekovoda, komunikacijska sredstva i sisteme vodovoda ne mogu da budu u privatnom vlasništvu. U prethodnih šest godina u vlasništvo države Bolivije prešao je sektor gasa i nafte, telekomunikacija i više elektroenergetskih kompanija, a Morales je uveo niz ekonomskih mera koje su učinile da je zemlja prošle godine imala rast BDP-a 5,3 odsto, što je više od proseka Latinske Amerike. Prosečni godišnji privredni rast od 2007. u Boliviji iznosi 4,5 odsto, spoljni dug je smanjen, prihodi od poreza povećani, a devizne rezerve zemlje su dostigle 21 milijardu dolara. Između 2005. i 2010. stopa nezaposlenosti pala je sa 8,4 na četiri odsto. Zahvaljujući isplatama i programima povećao se broj dece koja idu u školu, više starijih ljudi počelo je da prima državne penzije, a majke koje nemaju zdravstveno osiguranje dobile su zdravstveno lečenje pre i nakon porođaja. Bolivija je ipak i pored ovih uspeha vrlo siromašna zemlja, iako je udeo umereno siromašnih u ukupnom stanovništvu pao sa 60 na 49,6%, a ekstremno siromašnih sa 38 na 25 odsto. Ipak, po oceni programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP Bolivija je najuspešnija zemlja Latinske Amerike u "prebacivanju" resursa najranjivijim pripadnicima stanovništva. Zbog rezultata koje postiže, ova država je, iako siromašna, postala vrlo opasan primer u regionu, a i svetu. Bolivija takođe uprkos svom siromaštvu, ima veliki geostrateški značaj, a njena nestabilnost mogla bi dovesti i do nestabilnosti velikog dela kontinenta. Posebna opasnost po Boliviju leži u tome što su u njoj od ranije jake autonomističke tendencije, posebno u tri bogata regiona gde je naseljeno stanovništvo evropskog porekla. Najbogatije provincije tražile su veću autonomiju i kontrolu nad prihodima od izvora nafte i gasa, a 2010. je zbog referenduma u provinciji Santa Kruz Bolivija bila u opasnosti od raspada i građanskog rata. Kriza je tada ipak prevladana, ali ne i eliminisana, zbog čega svaka pobuna poput sadašnje pobune policajaca može da dovede do teških posledica. Paragvaj i Bolivija su dve siromašne zemlje, koje međutim imaju veliki strateški značaj. Događaji koji se u njima trenutno odvijaju mogu da budu rezultat unutrašnjih problema, ali, na osnovu nekih indicija može se posumnjati da su stratezi iz Vašingtona, da bi pokrenuli proces eliminacije socijalističke opasnosti iz svog “zadnjeg dvorišta”, najpre izabrali naslabije karike u lancu. |