Избори у Египту – поједена „твитер“ револуција

Прва фаза избора у Египту, одржаних 30. новембра донела је успех исламистима и показала кратковидост либералних револуционара, који су радикалном борбом против Хоснија Мубарака и војних власти широм отвориле врата својим много опаснијим противницима. После избора, либералне струје у Египту нашле су се далеко од власти, и све даље од наде да ће у тој земљи бити успостављена либерална демократија западног типа, јер је после победе исламиста много вероватније да ће уместо грађанских вредности основа „новог Египта“ бити шеријат.

На протеклим изборима странка „Слобода и правда”, блиска исламском покрету „Муслиманска браћа”, освојила је 36,6 одсто гласова, док је је партија „Нур”, екстремних салафита (вехабија), освојила чак 24,4 одсто гласова. Поред њих, умерена исламска „Ал-Васат” партија добила је 4,3% гласова, чиме су исламистичке партије добиле више од две трећине гласова. Успех „Муслиманске браће” није неочекиван, али је четвртина гласова за салафите ужаснула либерални Египат, који је у првом изборном кругу доживео озбиљан ударац. Секуларни „Египатски блок” добио је само 13,4% гласова, либерална „Вафд” партија 7%, док је група „Револуција се наставља“, формирана од омладинских група које су повеле демонстрације на тргу Тахир, освојила само 3,5% гласова.

Прозападни „твитер револуционари“, који су очигледно одиграли своју улогу, тиме су потпуно разбијени и маргинализовани, а врло компликовани египатски изборни систем предвиђа још две фазе избора за за 498 места у Народној скупштини и 180 места у њеном Горњем дому. Главни задатак новог парламента биће избор сточлане Уставотворне комисије, која би требало да донесе предлог новог Устава, о коме би се потом изјаснио народ на референдуму.

„Муслиманска браћа” су већ саопштила да очекују да ће парламент одразити расположење египатског народа, али је владајући Војни савет поручио да будући парламент неће моћи да распусти управо именовану владу, нити да поставља министре. Војска је покушала да се задржи на власти сама, али је под притиском новембарских крвавих демонстрација пристала да до средине 2012, раније него што је планирала, пренесе овлашћења на цивилног председника. Војне власти су за премијера нове владе недавно именовале Камал ал-Ганзурија, Мубараковог председника владе од 1996. до 1999. и такође саопштиле да резултати првог круга избора не представљају египатско друштво у целости. Војска је обелоданила и своју намеру да контролише комисију за писање новог устава, и саопштила да избор чланова комисије мора да буде резултат споразума Владе, војске и будућег парламента.

Секуларни Египат и војне власти настоје да осигурају да исламисти не наметну репресивни режим иранског типа, али ће и поред њихових настојања, у Египту након Мубарака, исламисти „Партије Слободе и правде”, односно „Муслиманске браће”, свакако бити доминантан актер који ће обликовати унутрашње и спољне односе земље. У првим изјавама после избора представници „Муслиманске браће” су изјавили да очекују да војска што пре изврши предају власти, и најавили да ће предложити да Египат постане парламентарна а не као до сада председничка република. Истовремено су настојали да умире страхове да ће створити теократију, али су изјавили да желе грађанско друштво чија ће основа бити шеријат, и у коме ће главне слободе грађана проистицати из принципа и норми ислама.

У исто време, док у земљи траје напетост између секулариста и исламиста, страдања египатских хришћана се настављају, а њихов положај постаје све неизвеснији. Од рушења Мубараковог режима, 100 000 Копта је напустило Египат због све јаче репресије муслиманског становништва, док се крвави сукоби понављају. Додатну опасност за положај Копта представља и став „Муслиманске браће” да жене и Копти не могу бити у потпуности једнаки пред законом.

Избори у Египту треба да буду завршени у јануару, али је већ сада јасно да земља полако клизи ка двовлашћу, а да ће се тензије и поделе између исламиста и секуларних снага појачати, што ће свакако додатно допринети нестабилности и Египта и целог региона.