Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Egipatski izbori i dileme
Savremeni svet

Egipatski izbori i dileme

PDF Štampa El. pošta
Romeo-Nikola Popović   
subota, 12. maj 2012.

Predsednički izbori u Egiptu koji su zakazani za 23. i 24. maj predstavljaju samo još jednu epizodu nove, post-Mubarakove ere, čiji je glavni motiv sveopšta borba za vlast u jednoj od strateški najvažnijih država Bliskog istoka i celog mediteranskog basena. Mnogi događaji i (ne)očekivana zaoštravanja u nemirnim egipatskim političkim vodama smenjuju se kao na pokretnoj traci, utičući na dramatiku i ostavljajući pomalo haotičnu sliku današnjeg Egipta. Svi svetski mediji su nedavno izvestili da je sredinom aprila Egipatska izborna komisija donela odluku da se zabrani kandidovanje desetorici od ukupno 23 potencijalna kandidata na predsedničkim izborima. Među tih deset nalaze se i tri kandidata zbog kojih se podigla velika prašina i ustalasane strasti: Omar Sulejman (bivši Mubarakov šef obaveštajne službe), Kajrat el-Šater (Muslimansko bratstvo) i Hazim Abu Ismail (Salafisti). Podnete su i žalbe na ovakvu odluku komisije, ali su one u međuvremenu odbijene. Nezavisno od razloga za ovu zabranu, posebno kada su u pitanju kandidati islamističkih pokreta (razlog uvek može da se nađe ili isfabrikuje), sve je jasnije da je „prećutno primirje“ između različitih političkih blokova u Egiptu završeno.

Zaoštravanje odnosa na egipatskoj političkoj sceni traje već neko vreme, a jedan događaj je dodatno dolio ulje na vatru. Reč je o odluci Muslimanskog bratstva da izađu sa svojim kandidatom na predsedničke izbore, iako su mesecima izjavljivali da na njima neće učestvovati. Muslimansko bratstvo zajedno sa Salafistima ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, a samim tim i najveći uticaj na izradu novog egipatskog ustava. Procena Bratstva je da još uvek nemaju dovoljno snažne političke instrumente kojima bi započeli sprovođenje svog političkog programa. Ne treba zaboraviti da u Kairu trenutno predsedava prelazna vlada, koja je u rukama Vrhovnog saveta oružanih snaga. Generali su obećali da će vlast prepustiti civilnoj upravi 1.jula, nakon završetka presedničkih izbora. Iznenadna odluka o kandidaturi Kajrata el-Šatera, jednog od najistaknutijih funkcionera, ali i važnog finansijera Muslimanskog bratstva, očigledno je donesena ne samo zbog želje za punom političkom dominacijom, već i zbog velikog nepoverenja prema vojsci, ali i liberalnom bloku, kao i zapadnim silama koje stoje iza njih. Potez jeste iznenadan, a Bratstvo je uporedo sa zvaničnim kandidatom imenovalo i njegovu rezervu (el-Mursi), čiji je trenutni rejting veoma nizak. Glavni favorit je Amr Musa, dugogodišnji diplomata, do 2011. generalni sekretar Arapske lige, relativno blisko povezan sa Vašingtonom i Rijadom. Zasad jedini ozbiljan protivnik je nezavisni kandidat, „umereni islamista“, doktor Abul Futuh, bivši član Muslimanskog bratstva, kome su podršku dali i Salafisti.

Dakle, najveća islamska organizacija u Egiptu je naprasno odlučila da prijavi kandidata za kojeg su morali da znaju da postoji velika verovatnoća da će njegova kandidatura biti odbijena. Zašto je Bratstvo povuklo ovakav potez? Da li su se možda preračunali ili postoje neke druge, skrivene namere? Islamske partije žele pre svega da umanje politički značaj i ugled oružanih snaga, s obzirom na njihove čvrste veze sa Vašingtonom. Cilj je postepena smena većine generala, kako bi buduća islamska vlast u Kairu imala punu kontrolu nad celokupnim snagama bezbednosti. Zbog toga su organizovane višenedeljne demonstracije na čuvenom kairskom trgu Tahrir, u kojima je nedavno bilo novih sukoba sa tragičnim posledicama. Borba je sve žešća i bespoštednija, tako da je nemoguće u ovom trenutku proceniti kako će se stvari odvijati posle predsedničkih izbora.

SAD se neće predati bez borbe i to su pokazale stajući iza egipatskih generala i Amr Muse. Američki ambasador u Egiptu, gđa Peterson je izrazila početkom aprila „zabrinutost zbog bliskih veza Muslimanskog bratstva sa Teheranom“, koji ih navodno godinama finansira. Zemlje Zalivskog veća saradnje su diplomatski i medijski otvoreno nastupile protiv Muslimanskog bratstva, pozicionirajući se (očekivano) uz Vašington. Šta će se dogoditi sa brojnim američkim nevladinim organizacijama u Egiptu? One su, paradoksalno, značajno doprinele padu Mubaraka, vernog američkog saveznika i čoveka koji je i dozvolio rad istih. Vašington očekuje da bi upravo te nevladine organizacije mogle u narednom periodu igrati značajnu ulogu u pokušaju „pacifikovanja“ vodećih islamskih stranaka ove najmnogoljudnije arapske države. Sve će zavisiti od rezultata predsedničkih izbora i događaja posle 1. jula. Najbolji pokazatelj koliko je napeta situacija u državi koja kontroliše Suecki kanal, je nedavna mobilizacija najmanje 16 bataljona izraelske vojske (IDF) i njihova procena da je porasla mogućnost oružanog sukoba sa Egiptom. Nakon pada Mubaraka, Tel Aviv intenzivno radi na reviziji sopstvenih ratnih planova, posebno kada je u pitanju odbrana južnih granica. Izrael je već vodio nekoliko ratova sa Egiptom i jednostavno ne sme ništa da prepusti slučaju, naročito zbog sve češćih zahteva vodećih egipatskih stranaka i političara da se revidira mirovni sporazum iz Kemp Dejvida.

Sve dileme oko novog egipatskog predsednika, izgleda nove egipatske vlade i budućeg uticaja Vašingtona na unutrašnju i spoljnju politiku Egipta će biti otklonjene za manje od dva meseca. Kakav god bio ishod ovih izbora, politička borba će se nastaviti. Ulozi su veliki i niko neće olako da se preda. Značaj Egipta za arapski svet prevazilazi njegov geostrateški položaj, tako da ukoliko Arapska Republika Egipat dobije još jedan, islamski prefiks, neki bi mogli da se povedu tim primerom i u S.Arabiji, Kuvajtu ili nekoj drugoj arapskoj monarhiji, a tu je i snažan uticaj Islamske Republike Iran na bliskoistočna dešavanja. Ovakav scenario je prava noćna mora za Vašington i njegove saveznike u regionu. Gubitak Egipta bi za njih bio ravan katastrofi pa se ne treba čuditi ako u narednom periodu budemo svedoci novih napetosti, a možda i  dramatičnih događaja u ovom delu sveta.

 

Od istog autora

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner