Da li se Ukrajina opet okreće Zapadu?

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov nije nedavno prilikom posete Ukrajini uspeo da uveri svog ukrajinskog kolegu Leonida Kožaru u perspektive Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana, a jasan signal smetnji na liniji Moskva-Kijev bilo je iznenadno otkazivanje posete predsednika Janukoviča Rusiji.  Podeljena Ukrajina nastojala je da odloži odgovor na pitanje da li se pridružiti Carinskoj uniji sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Odluka će međutim morati da bude donesena u ovoj godini, a iako upućeniji tvrde da vlada u Kijevu još nije donela konačan odgovor, neke indicije govore da se Ukrajina ponovo vezuje za EU.

Očekivalo se da će ukrajinski predsednik za vreme posete Moskvi 18. decembra 2012. potpisati niz dokumenata, ali je ona otkazana samo nekoliko sati pre predviđenog poletanja Janukovičevog aviona. Uzrok za to je najverovantije ponuda druge strane, odnosno telefonski razgovor Janukoviča sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, kada je Janukoviču, kako navodi Kijev post, saopšteno da ima šansu da ove godine potpiše Sporazum o pridruživanju, zamrznut 2011.

Razgovor obavljen na Barozovu inicijativu rezultirao je i zakazivanjem samita EU-Ukrajina za 25. februar, na kome će se raspravljati o međusobnoj saradnji, a da Kijev ponovo okreće glavu ka Briselu, potvrdila je i nedavna proslava Dana jedinstva i slobode u Kijevu, na kojoj je predsednik Viktor Janukovič naglasio da „Ukrajina čvrsto korača putem demokratskih reformi sa ciljem da uđe u porodicu evropskih naroda". Janukovič je tom prilikom istakao i „da je evropski izbor izbor demokratskih vrednosti, ekonomske slobode i socijalnih standarda“,a da će Ukrajina ići svojim putem i dosledno braniti svoje interese, održavajući „dobre i bratske“ odnose sa susednim zemljama.

Iako je Rusija nastojala da iskoristi zastoj u odnosima između Kijeva i Brisela da bi ohrabrila Ukrajinu da pristupi Carinskoj uniji, po svemu sudeći je u Kijevu preovladala težnja da se potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU, koji predviđa ukidanje viza i stvaranje zone slobodne trgovine, i koji ujedno znači i početak priprema zemlje za buduće članstvo u EU.  Šef misije EU u Ukrajini Jan Tombinski najavio je da bi sporazum mogao biti potpisan na samitu Istočnog partnerstva u novembru 2013, ali pod uslovom da se dotle izvrše „neophodne reforme“. Kritike EU tiču se, pored slučaja Julije Timošenko,  selektivne pravde, političke represije i nedostatka slobodnih i fer izbora, a ukrajinska vlada sada saopštava da je spremna da izvrši ono što je potrebno da bi dobila sporazum. Iz vlade su najavili i „akcioni plan“, koji će dobiti najviši prioritet, premda  pojedini eksperti sumnjaju u sposobnost vlasti da izvrši neophodne reforme.

Uprkos oštrim kritikama Ukrajine, koje su prerasle i u negativnu kampanju, Evropska unija je Ukrajini ipak otškrinula svoja vrata, i nagovestila da će za potpisivanje sporazuma čak biti spremna da toleriše neispunjenje svih zahteva. Uzrok evropske darežljivosti nije naravno altruizam i želja za proširenjem Unije, koja je ionako u velikoj krizi, već kako navodi Kijev post, to što su mnogi evropski političari prestrašeni mogućnošću da Ukrajina uđe u Carinsku uniju sa Rusijom i time stupi na put evroazijskih integracija.

Evropski političari su zato pokušali da zauzmu fleksibilniji stav i dali Ukrajini šansu da potpiše ovaj sporazum, koji će međutim početi da važi tek kad ga ratifikuju sve države članice Unije.  Obećanjem i eventualnim potpisivanjem sporazuma Evropska unija zato neće previše dati, dok će zauzvrat privući Ukrajinu na svoju stranu a Rusiji mnogo otežati planove o integraciji postsovjetskog prostora. 

U Ukrajini se vodila debata i o priključenju Carinskom savezu, a priprećeno je i da Ukrajina može da mu pristupi  ukoliko ne dobije Sporazum o pridruživanju sa EU.  Kao odgovor, u decembru prošle godine izdato je saopštenje Evropske komisije, u kome se navodi da Ukrajina ne može da pristupi Carinskoj uniji a da istovremeno  potpiše sporazum o pridruživanju sa EU. „Na Ukrajini je da odluči kojim putem će ići, znajući da se Carinska unija i sporazum sa EU međusobno isključuju“, saopšteno je iz EK.    

Ukrajinska vlada saopštava da je spremna da ispuni evropsku agendu, a pojedini eksperti smatraju da je na to uticao i interes ukrajinskih oligarha, kojima ne odgovara približavanje Rusiji. Pojedini prozapadni analitičari smatraju, kako navodi Dojče vele, da je Janukovičeva vlast nesposobna za reforme, i da čak neće biti značajnijih pomaka na liniji Ukrajina-Rusija-EU, a da će Ukrajina i dalje balansirati između Rusije i EU. Ipak, najveći problem za Ukrajinu je čini se vrlo oštra podeljenost građana. Prema jednom nedavnom istraživanju, 45% Ukrajinaca želi EU, dok 40% želi članstvo u Carinskoj uniji. U takvom odnosu snaga, nijedna odluka Kijeva ne izgleda  konačna.