Баук неонацизма

Баук кружи Европом – баук неонацизма. Све силе нове Европе и САД сјединиле су се у ћутњи поводом неонацизма, римски папа и јапански цар, Обама и Меркел, медији са Запада и „гласови Америке“ са Истока.

Гдје је она власт и опозиција са Запада која би подигла глас против антимуслиманских  маршева у Њемачкој, против марша украјинских неонациста којим су прослављали 106. година од рођења Степана Бандере, сљедбеника нацистичке идеологије и оснивача Галицијске СС дивизије, против рехабилитације усташког кардинала и надбискупа геноцида, јасеновачког „савременика“ Алојзија Степинца, против натписа на ресторану у Пољској о забрани уласка Путиновим присталицама и псима, против неонацистичког оргијања у Одеси. Кажем подигли глас, јер реаговања ради реда, као што је оно њемачког председника Јоахима Гаука поводом антимуслиманских протеста, нема тежину какву би требао да има сваки покушај оживљавања нацизма у његовој постојбини.        

Из овога произилази да су све европске силе заједно са САД, у најмању руку равнодушне,  а неке од њих и заинтересоване у погледу неонацизма као могућности остварења геостратешких циљева. Посебно је узнемирујућа „равнодушност“ спрам неонацизма моћне и опасне САД, која је хајком на нацизам (и комунизам) послије Другог рата изградила имиџ либералне и демократске државе. И док се на америчком суду у Нирнбергу јавно судило нацизму, америчке обавјештајне службе су „пацовским каналима“ пребацивале нацисте у САД, гдје су својим знањима имали значајног удјела, прије свега у војној индустрији. Американцима није сметала њихова мрачна прошлост, били су им потребни стручњаци, макар били и Хитлерови, који би помогли да се парира тадашњој совјетској Русији. Укључивање нацистичких мозгова у америчку хладноратовску машину није сметало ни Јеврејима, који су тада били заокупљени стварањем, уз амерички благослов, ционистичке државе, као што им данас, јер су заокупљени рушењем палестинских насеља, не сметају најновија дивљања неонациста.

Дакле, нирнбершким суђењем отпочео је процес денацификације њемачког послијератног друштва, а „пацовским каналима“ започео је процес нацификације америчке војске, који се, судећи према најновијим опсервацијама америчких политичара о америчкој супериорности и америчком народу као изабраном, проширио на читаво америчко друштво. Углавном, девалвирање „америчких вриједности“ у свијету и буђење из „америчког сна“ човјечанства  довело је до пораста америчког нарцизма као одбрамбеног механизма идентитета, што је већ резултовало подршком америчке јавности неразумним одлукама њихове политичко-војне елите спрам оних у свијету, који на Американце више не гледају као на господаре свемира, који хоће да слиједе своје интересе и не желе да буду искоришћени за постизање циљева једне нарцистичке културе и да удовољавају свим њеним захтјевима без поговора. С обзиром на најновији развој догађаја у Украјини, све ово може довести до катастрофе са несагледивим посљедицама.    

Украјина је нови полигон за промоцију нацистичке идеологије. Кључну улогу у рушењу и протеривању из земље легално изабраног предсједника Виктора Јануковича одиграо је пронацистички Десни сектор, који је очигледно подржан и инструментализован од стране САД о чему свједоче процурјели телефонски разговори између помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Украјини Џефрија Пајета. Креатори америчке спољне политике инспирисани „шаховским мудролијама“ Збигњева Бжежинског о геополитичком значају Украјине уложили су од 1991. око 5 милијарди долара како би та историјски руска територија остала у америчкој сфери утицаја. Да би Москву држала што даље од Кијева, америчка администрација објеручке је прихватила услуге украјинских неонациста.

О сарадњи америчке администрације, тајних служби и Пентагона са украјинским нацистима, која траје још од 1945. и никад није ни престајала, писано је на интернет порталу advance.hr. Украјинске нацистичке вође су били међу хиљадама нациста који су побјегли на Запад 1945, а потом су их Американци користили за субверзивне дјелатности против совјетске Русије. Архиви америчких обавјештајних служби препуни су детаља о везама ЦИА са украјинским нацистима, о успјеху америчке администрације у спасавању поменутог Степана Бандере, чија је нацистичка Организација украјинских националиста (OUN-B), добрим дјелом финансирана од стране америчких пореских обвезника, учествовала у нацистичким масакрима у западној Украјини и Пољској.

Украјински нацисти су у пријатељској поруци подржани од америчког предсједника Харија Трумана. „Ваша борба је наша борба, а ваш сан је и наш сан“ доказаном злочинцу Јарославу Стетску, у сред Бијеле куће, поручује Роналд Реган. Барак Обама и његова администрација настављају, на обострано задовољство, да сарађују са украјинским неонацистима. 22 000 службено регистрованих неонациста, учесника мајданских протеста, описују као револуционаре који се боре за људска права и демократију. Једну чињеницу је врло тешко оспорити, а то је да неонацисти одједном постају врло активни у свим регијама у којима НАТО савез и САД виде свој стратешки интерес и да управо тај сценариј данас гледамо у Украјини, закључак је на advance.hr.

Несумњиво да ће у 2015. доћи до пораста неонацизма у свијету и да ћемо бити свједоци још више „неконвенционалних протеста“ против политике Путина, како је украјински кафеџија окарактерисао своју типично нацистичку поруку присталицама те политике. Како је нацизам из баварских пивница нашао погодно тло у економској кризи тридесетих година прошлог вијека, тако ће се и неонацизам подстакнут из Вашингтона, оваплотити на европском тлу усљед економске кризе и рецесије до које ће доћи због пада вриједности рубље и куповне моћи руског становништва, које је један од највећих потрошача производа из Европске уније.

Очекује нас врло тешка година, која никако неће бити „година мирног живљења“, у којој америчка хазардерска политика сламања Русије економским санкцијама и падом цијене нафте, може да резултује свјетским ратом. Ипак, срећна вам 2015.