Ima nekoliko događaja u političkom kalendaru koji narušavaju tržišta i ekonomije. Među takvim izuzetnim događajima ključni je mogući referendum o britanskom članstvu u EU. 

Takve optužbe nekih kugova na Zapadu su čista budlaština i sa njom se niko ozbiljan u Moskvi ne želi da bavi. Predsednik Putin je više puta rekao da Kremlj nema nameru da obnavlja Sovjetski Savez a to je sasvim nedavno javno ponovio.

Zapad naravno greši u dve procene: građani Rusije neće pretpostaviti ličnu ekonomsku situaciju nacionalnim interesima i drugo, ukoliko se devizne rezerve Rusije istope, sasvim sigurno Kina neće dozvoliti da dođe do sloma koji bi zaista politički uzdrmao njenog ključnog saveznika danas u Svetu.

Čini se da se ovakvo stanje menja nakon izbora na funkciju predsednika stranke Kirjakosa Micotakisa, političara liberalnog profila i zagovornika reformskog kursa kojim zemlja mora i treba da se kreće.

Migrantska kriza nije od juče. Što se Nemačke tiče, ona traje već decenijama, iako u nešto drugačijem obliku i, naravno, u neuporedivo blažoj formi nego što je ova poslednja.

Teheran je teško opterećen vojnom podrškom Damasku, dok je pad cena nafte osiromašio obe zemlje, stvarajući velik budžetski deficit, što ograničava kapacitet da se podnese jedan konflikt širokog opsega i dugog trajanja.

Rast i razvoj "Islamske države", terorističke strukture koja je prisutna u nekoliko država, imajući ,,državnost” samo na rečima, svedoči o tome da u ovom delu prognoze CIA nije pogrešila. 

Naizgled sasvim paradoksalno, upravo sistem „liberalne demokratije“ u najrelevantnijim teorijskim i političkim okvirima ukinuo je i suverenitet i demokratiju kroz destruktivno delovanje transnacionalnih struktura kapitala.

Na osnovu podataka razmenjenih prvog oktobra 2014.g. između Moskve i Vašingtona, Rusija ima 1643 strateške nuklearne bojeve glave, dok SAD imaju 1642. Razlika u broju je zanemarljiva ali ruske strateške snage imaju eksplozivni kapacitet koji je deset puta veći od onoga sa čime raspolažu SAD.

Kao neke od alternativa, turski mediji „Todays Zaman” i „Turkish weekly” navode zemlje afričkog kontinenta, između ostalog Kamerun i Nigeriju koje su zainteresovane za plasman turskog tekstila na svojim tržištima.