Савремени свет | |||
Трагедија у Паризу и политика Русије у Сирији: шта ће се променити? |
уторак, 24. новембар 2015. | |
Серија терористичких напада у француској престоници принудила је западне државе да опет размисле о својим покушајима развезивања ''сиријског чвора''. Како ће то утицати на руску политику у Сирији? Крвави терористички акти у Паризу потресли су цели свет. Кроз неколико часова у Бечу су се окупиле дипломате из држава, које се боре против исламског есктремизма на Блиском истоку. Тај скуп планиран је пре ове трагедије, али су ти догађаји безусловно утицали на одлуке које су у Бечу донесене. Учесници скупа подржали су укључење Ирана у ''бечки формат'', што је био захтев Русије. Достигнут је консензус око припреме унутарсиријских преговора. У овим преговорима учествоваће све силе које се боре против ''Исламске државе'', то јест представници режима Башара Асада (још један захтев Русије) и сиријске опозиције. На скупу у Бечу одређени су и рокови за обустављање ратних дејстава, који имају циљ да у Сирији зауставе грађански рат и започну политички процес решавања кризе. У том временском оквиру Асад треба да остане на месту шефа државе, а власт може бити смењена само мирним и законским путем, на чему је инсистирала Русија. По мишљењу Игора Иванова, бившег министра спољњих послова Русије и председника Руског савета за међународна питања, "тон дијалога у Бечу увелико се изменио, то је углавном производ терористичких аката у Паризу''. Главна тема самита Г20 у Анталији била је борба с међународним тероризмом. Цео самит пратила је атмосфера заинтересованости за активности Русије. Доказ тога је низ састанака које је на самиту одржао Владимир Путин. Он се састао са председавајућим НР Кине Си Ћинпингом, премијером Јапана Шинзо Абеом, председником САД Бараком Обамом, британским премијером Дејвидом Камероном, турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и другим лидерима. Париска трагедија присилила је најмоћније лидере западног света да из другачијег угла сагледају ствари. После ових напада постало им је јасно које силе представљају реалну претњу и на које проблеме међународна заједница треба да се усредсреди. Шта то значи за Русију? ''Камен спотицања остаје политичка судбина Асада'' Александар Шумилин, начелник Центра за анализе блискоисточних конфликата у склопу Руске академије наука, тврди да је наступио тренутак у ком Русија треба да демонстрира флексибилност и разумевање према ставовима држава, које чине западну антитерористичку коалицију, јер обе стране имају за циљ борбу против ИД. Овај експерт наставља: "Камен спотицања и узрок несугласица између Русије и Запада остаје политичка судбина Башара Асада. Решење може бити у стварању компромисног органа власти у Сирији, у чији би састав ушли представници Асада, али не и он лично. То би био компромис у којем би свака страна морала да учини уступак. Иако смо сведоци супротне реторике, овај процес је већ започет, а после немилих догађаја из Париза, он ће се и убрзати." Главни уредник часописа ''Русија у глобалној политици'' Фјодор Лукјанов сматра, да је зближавање позиција Русије и западних држава по питању Сирије започело пре више од месец дана, када је Русија почела да наноси ваздушне ударе по положајима ''Исламске државе'' у Сирији. ''Не треба прецењивати утицај терористичких аката из Париза на процес консолидације и зближавање сила које учествују у борби против тероризма. Равнотежа моћи је промењена 30. септембра, од почетка акције руског ваздухополовства у Сирији. Нова атмосфера која је била приметна на скупу у Бечу резултат је дејстава Русије'', изјавио је политиколог Лукјанов. По његовим речима, у склопу те нове атмосфере државе које су се највише противиле останку Асада на власти, а то су Француска и Саудијска Арабија, више неће моћи да бране тако тврду и бескомпромисну позицију. Свргавање Асада више није приоритет, већ је то борба против терориста. Постало је јасно да није могуће ратовати истовремено против ИД и Асада. Лукјанов каже да: ''Русија треба да продужи политику коју сад примењује и може очекивати да ће добити више разумевања, а суочавати се са мање противљења од западних сила. С друге стране, Русија никако не сме да постане талац политике званичног Дамаска, који ће чинити све да оснажи своју позицију и одржи се на власти. Русија мора да разуме да је важно да се положај Асада у овом тренутку оснажи, али да је у будућности његов маневарски простор веома ограничен.'' ''Русија ће у сваком случају морати да делује у складу са датом ситуацијом" Тренутна глобална геополитичка ситуација диктира да ће Русија морати да прилагоди своју стратегију у складу са конкретном ситуацијом, у зависности од тога колико ће снажно бити противљење њеним акцијама. Зато ће све зависити од прилагодљивости Кремља, од његовог умећа да правилно реагује на промену спољнополитичке структуре, мишљења је Владимир Јевсејев, начелник катедре евроазијских интеграција и развоја ШОС (Шангајске организације за сарадњу) на Институту ЗНД (Заједнице независних држава). ''Тренутно, решење блискоисточне кризе је незивесно, јер се руским акцијама снажно противи Турска. Русија није у стању да промени политику Ердогана, то једино може да учини Вашингтон, ако за то буде имао политичке воље. Зато ће Русија морати да делује узимајући у обзир конкретне ситуације у разним регионима. То се не тиче само Сирије, већ и Ирака, Авганистана, Јемена и Украјине. У овом стадијуму Русија не може бити креатор ситуације, али може битно деловати да се она промени у њену корист." Шест месеци (рок за стварање прелазне владе у Сирији, договорен у Бечу), пружају шансу Москви да преокрене ситуацију у своју корист, понајвише успесима на бојном пољу. Ипак, не треба пренагљивати са одушевљењем. САД су спремне на одређене уступке, не због тога што су схватиле да је њихова политика принципијелно погрешна, већ због тога што су на то принуђене. Дакле, сви уступци које САД чини по питању Сирије су производе принуде, због дејстава Русије, сматра Јевсејев. ''Русија мора бити максимално спремна да маневрише" "Тешко је замислити да ће Русија моћи лако да одустане од својих поморских и ваздухопловних база у Сирији. Оптимални сценарио за Русију сличан је ономе што су Американци урадили у Авганистану. Војска САД се готово повукла из те државе, али је тамо Вашингтон оставио озбиљно војно присуство. Иако је у Кабулу смењена власт, геополитички интереси САД у Средњој Азији нису нарушени. Зато је за Русију важно да се не везује конкретно за Асада, већ да све чини у складу са перспективом изградње односа са могућом новом влашћу у Сирији. На тај начин ће и Русија моћи да заштити своје интересе у Сирији'', каже Фјодор Лукјанов. По његовом мишљењу, Русија треба истовремено да увећава обим својих војних дејстава у Сирији и да учествује у формирању политичких институција, како са Асадом, тако и са осталим битним факторима. Из ових разлога, дипломатски приступ мора бити у првом плану, закључује Лукјанов. ''Главни задатак Русије у Сирији је изградња институција власти у Дамаску, с којима ће Москва моћи да сарађује у будућности. Зато Русија мора бити спремна да вешто маневрише и избегава догматично деловање, које јој може бити препрека за достизање стратешких циљева", слаже се са Лукјановим Александар Шумилин. Преузето са http://ria.ru/analytics/20151116/1322217522.html Превод: Александар Ђокић |