Путин је поставио нова правила, сада се о Асаду преговара

Има ли наде за Сирију после 250 хиљада мртвих и више милиона избеглих? Иран први пут учествује на конференцији о судбини Сирије у Бечу, хоће ли Сједињене Државе променити политику? То смо питали Вали Насра, декана на универзитету Џон Хопкинс, саветника Стејт департмента, и великог стручњака за исламски свет.

Бела кућа је најавила да шаље на север Сирије мали контингент специјалних снага у помоћ побуњеницима које сматра умереним. Реч је о одлуци коју је до сада Обама одбијао да донесе. Мења ли се америчка стратегија на Блиском истоку?

Ови потези нису нека новина. Висили су у ваздуху – слање малог броја специјалаца, и авиона у турску базу Инџирлик, интензивирање војне помоћи Јордану и Либану. Оне су најављене уочи конференције како би се ојачала америчка улога у преговорима, да би Американци могли да кажу Иранцима и Русима како чине још више. Ипак, не верујем да ће то изменити динамику на терену.

Сматрате да ће конференција у Бечу донети преокрет у сиријској кризи?

То је први пут да су све стране за преговарачким столом и прва прилика да се пронађе дипломатско решење за крај рата. Само са окончањем грађанског рата, Сирија ће моћи да се одупре Исламској држави. Учешће Ирана је важан корак. Не треба да очекујемо неке непосредне промене. Највише чему се можемо надати то је договор о новом сусрету. Већ је велики компромис то што су сви пристали да учествују.

Шта се изменило током октобра?

Русија је 30. септембра започела бомбардовања у Сирији. То је била значајна промена. У смислу да нема победе надохват руке за опозицију против Асада. Повећан је притисак на Турску, Саудијску Арабију и земље Залива, нема никакве гаранције да њихова стратегија носи успех и да ће фронт против Асада победити. Измењена су правила. Данас су сви рањивији који имају посла са Русијом.

Шта је подстакло Путина да предузме тако нешто?

Читав низ разлога који имају везе са статусом велике силе, са Украјином, и са убеђењем да је Исламска држава веома велика претња. Помислите само колико је Чечена тамо регрутовано. Зато, губљење Сирије био би стратешки губитак за Русију.

Сиријска опозиција је била врло критичка према учешћу Ирана на конференцији?

Брбљање. У току једног месеца Русија је све приморала да преговарају. Путин је повредио турски ваздушни простор, помаже Курдима, све у свему, ситуација је измењена. И Катар, Турска и Саудијска Арабија морају да се суоче са тим.

Главна тачка спора је будућност Асада. У којој би форми могао да буде компромис?

Јако смо удаљени од коначног споразума да бисмо то могли да кажемо. Русија и Иран не могу да прихвате да Асад буде уклоњен у овој фази. Руси и Иранци су убеђени да Исламска држава не може да буде поражена ако би се сада допустио пад Асада. Сви остали напротив мисле да се Исламска држава не може победити докле год је Асад на власти. То су стратегије које су дијaмeтрално супротстављене.

Исламска држава може бити војно поражена?

Само ако буде стабилности у Сирији и са једном усклађеном војном кампањом. У противном, можемо се наћи насупрот сценарија који би били још гори.

Позив Ирану указује на већу америчку флексибилност и знак је промене политике?

Око Сирије Сједињене Државе имају једну позицију, а не политику. Хоће да збаце Асада, збришу Исламску државу, не желе да буду превише увучене, дакле, нипошто трупе на терену. То је читава серија контрадикција за које не верујем да ће се изменити. Али, у бреши коју је отворила Русија има простора за дипломатију, и Сједињене Државе могу да имају важну улогу као медијатор. На овом првом састанку неће се говорити о прелазним владама и политичким моделима. Пре свега, стране се морају договорити око правила разговора. Тек после се може говорити о војној координацији и политичкој промени.

Вања Ванућини

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.repubblica.it/esteri/2015/10/31/news/

vali_nasr_putin_ha_imposto_nuove_regole_a_

tutti_ora_su_assad_si_tratta_-126314496/