Такси Бога не моли

Политичка реалност коју Срби најтеже прихватају изгледа да је фискални рачун (у даљем тексту ФР). Ниједна од многобројних политичких, економских и друштвених небулоза, које су овдашњи реформатори током протеклих девет година преписали од Запада, није изазвала толико револта као издавање ФР. Недавно су се, примера ради, због те обавезе бунили чак и адвокати, а у четвртак су се против истог на ноге подигли таксисти, који су, испоставило се, далеко моћнији и незгоднији протестанти од адвоката.

Таксисти су у четвртак, 17. децембра, блокирали Београд и још 19 српских градова. Е сад, када се каже "блокирали", тај глагол би ваљало схватити много озбиљније него у легендарној завршној сцени "Балканског шпијуна", у којој Илија Чворовић оставља поруку свом брату Ђури "да блокира аеродром". У овом, нашем случају, блокада града није нимало комедиографска или сатирична радња, већ крајње буквална и брутална. Заустављајући својим возилима саобраћај у неколико најпрометнијих улица, таксисти су дословце блокирали Београд и паралисали све активности његових становника, изузев оних које могу да се обаве пешке (а у двомилионском граду који се простире преко две реке, тј. четири обале, и при том је под снегом и мразом, ретко шта може да се заврши пешице).

Таксисти су тврдили да се неће повући док им се не испуне захтеви, међу којима је као први био наведен ФР, односно одлагање његовог увођења. Могућност да главни град Србије остане паралисан данима, и то уочи викенда за који се прогнозирају сибирске температуре, ипак је отклоњена у вечерњим часовима, када су представници Владе постигли какав-такав договор са делегацијом таксиста, који су онда обуставили протесте и одблокирали центар Београда.

На страну остали захтеви побуњених таксиста, који су мање или више оправдани или не, а и првенствено се тичу специфичних околности ове професије (уклањање "дивљака", увођење минималне цене такси услуга, укидање такси на луксуз и плин приликом регистрације возила...), оно што је у њиховом штрајку највише сметало јавности – оној која целог дана није могла нигде да мрдне управо због блокаде града – јесте противљење увођењу фискалних каса. Ако постоји тековина петог октобра око које се не споре власт и опозиција, аутономаши и централисти, националисти и издајници, четници и партизани, онда је то ФР. Папир који недвосмислено доказује да је та и та муштерија ту и ту услугу или тај и тај производ платила толико и толико пара. Папир који је макар делимично сузбио сиву економију у српској привреди. Папир који је српском потрошачу вратио барем део достојанства.

Папир који таксистима, како тврде, претерано компликује посао и живот, па га не би уводили до 2013. године, када им, проистиче из тога, више неће компликовати посао и живот. Нормално, ниједан таксиста није се запитао како то да киоску на којем сваког дана купује цигарете и новине није тешко да му сваки пут изда фискални рачун.

Представници Владе донекле су изашли таксистима у сусрет, па су две стране постигле договор да се увођење ФР у такси службу одлаже, за сада, до првог марта наредне године. Али, таксисти не одустају од свог првобитног захтева да то буде одложено до 2013, што значи да нас за три месеца, врло вероватно, очекује нова блокада Београда и других српских градова. А можда нећемо морати да чекамо до тада. Можда ће и протестанти из других професија почети да примењују стратегију таксиста: блокирај Београд (односно – примени силу) да би ти испунили захтеве. Можда ће понижени, опљачкани и измучени радници престати да секу делове свог тела и почети да, попут таксиста, крше Закон о саобраћају блокадом најпрометнијих улица престонице. Ко ће да их спречи? Власт дресирана да попушта пред уценама Вашингтона, Динкића, Чанка, таксиста, хулигана, Еулекса, ММФ-а, Подгорице, Брисела?!

Зашто би, после искуства од четвртка – мучног за обичне грађане, а славодобитничког за насилнике са такси дозволама – ико више у овој земљи протестовао на други начин? Или издавао фискалне рачуне?