Menadžere takvih gradova ne otpuštaju onda kada iznevere interese stanovnika, već kada iznevere poslovne interese ulagača. Prioritet je dobit, a ne pravo "građana"

Ovo će biti jedan od najtužnijih devetih majeva ikada. Dolazi usred bratoubilačkog rata dva naroda čiji je zajednički zvezdani trenutak bio presudan udeo u pobedi nad najvećim zlom u ljudskoj istoriji

Konačno – i najvažnije – nije li, možda, čitava drama sa „razgraničenjem“, „podelom“ itd. bio samo igrokaz za domaću javnost i SNS glasače, ne bi li lakše progutali ono što je od početka jedino i bilo u igri: potpisivanje traženog i po svemu sudeći olako obećanog „pravno obavezujućeg sporazuma“ sa Kosovom, u zamenu za konačno formiranje „zajednice/asocijacije srpskih opština“ u skladu sa ustavom i zakonima Kosova i planom Martija Ahtisarija?  

Jedino uređeni svet ima šansu da izbegne ratnu kataklizmu. Globalna ekonomska kriza i njene posledice za narodne mase naglašavaju potrebu za promenu sistema koji je izvor eksploatacije, ratova i bede.

Danas je građanska, umerena i demokratska Srbija većinska Srbija. Ta Srbija samo čeka priliku da na slobodnim izborima izvrši konačnu smenu struktura koje strateški primitivizuju politiku i otvori novi, svetli list u istoriji srpskog građanskog parlamentarizma stvarajući promene koje će pokrenuti sve sfere srpskog društva unapred

Opštenarodna zbunjenost je prvi utisak koji stvaraju Francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa „Kosova“ i Srbije (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. februar '23) i njegov ohridski nastavak (18. mart '23). Za valjanu pravnopolitičku ocenu ovih dokumenata, usmeno prihvaćenih (sic!), valja se vratiti neku deceniju unazad, što je dovoljno da se potvrdi neprebolno razočaranje u zapadni deo međunarodne zajednice i međunarodno pravo (ako uopšte tako šta još postoji).

Stoga bih iskoristio priliku da svim domaćim — a i ruskim (jer ima ih koji ovo čitaju) —„zvezdičarima“ i „kockičarima“, kulturtegerima i bontondžijama, guruima javnog morala, „budifincima“ i „kaosavnormalansvećanima“ poručim da se sete reči Miloša Crnjanskog iz „Druge knjige seoba“, a posvećenih baš jednom „kultivisanom Srbinu“ koji je sticajem okolnosti kultivisanjem postao upravo Rus: NE VERUJ SRBINU KOJI NE PSUJE! 

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje. 

Ukratko, izdaja je za ustanove normalnog društva poput kancera. Naprosto, ne možete „samo malo“ suspendovati Ustav, izigravati zakone, kontrolisati i korumpirati medije, ustupati narodnu/državnu imovinu strancima

Demokratija je tek puki ukras. Na nju se gleda u nacionalističkom svetlu, kao na pokret za samoopredeljenje i kraj eksploatacije od strane drugih. Nacionalna zajednica je jedinstvena i jednoglasna. Ako se pojedinac ne slaže sa tim jednoglasjem, onda on ne može istinski pripadati nacionalnoj zajednici