I imam utisak da bi rasprostranjena sumnja da on lično ima neke veze sa ovim moskovskim fijaskom Vučića mogla koštati više nego sve opozicione optužbe za „diktaturu“, „autokratiju“ i da je „izdao Kosovo“ zajedno.

Potpuno se slažem sa mišljenjem Vaše ekselencije, da se mi ako ne dođe ipak već sada do oružana sukoba - moramo svoj glavni zadatak videti u tome da se sistematski spremimo za kroz nekoliko godina neminovni veliki rat.

Nacionalno okupljanje je mnogo više od predizborne koalicije Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici, uz podršku grupe istaknutih srpskih intelektualaca na čelu sa prof. dr Ratkom Ristićem

Ovde otimanje teritorije treba da dovrši svojim pristankom sama žrtva, ne bi li se sve to pravno uobličilo. Ali takvu žrtvu Srbija nije voljno davala, niti će. Ne zato što ta teritorija vredi možda 1000 milijardi nečega ($, €), već zbog toga što je Metohija sa Kosovom za nas uvek nešto vrednije. I nedajuće!

Ove godine su se liberalne, čitaj prozapadne i prohaške nevladine organizacije (NVO), i građanske stranke, inicijative i mediji, raznim akcijama, saopštenjima, izjavama i tekstovima svojski potrudili da obeleže sećanje na “genocid” u Srebrenici

Zamisao da ekonomska povezanost smanjuje sklonost ka ratovanju i povećava cenu oružanih sukoba ima određenu težinu, ali ne i neupitnu. Setimo se samo bivše Jugoslavije. Nacionalizam zna da igra mnogo značajniju ulogu od ekonomske cene i posledice rata. EU je imala snažan uticaj na stabilnost u Evropi, ali taj uticaj ne treba da se preuveličava. Monetarna integracija i predoziranost izbeglicama u EU ubrzano postaju podlogu za raznovrsne ekonomske i političke trzavice i otvorene sukobe

Srbija je često bila u prilici da bude zlostavljana, pogotovo poslednjih dvadesetak godina. Ali, ovo što nam se već neko vreme dešava u našim odnosima sa Briselom i Vašingtonom posebna je vrsta zlostavljanja, za koju ne verujem da je zabeležena u međunarodnim relacijama.

Svjetski poredak je određen po liberalnoj mjeri Sjedinjenih Američkih Država. SAD planiraju, realiziju, koordiniraju i kontrolišu politike svih svojih saveznika, pogotovu članica Evropske Unije, ali dominantno utiču i na sve svjetske procese

"Za Banja Luku smo krenuli 3. ili 4. septembra 1995, u konvoju vozila, autobusa i kamiona sa neophodnom logistikom, od municije do hrane, onim što se zove materijalno obezbeđenje. Da smo išli obavljati redovne policijske, a ne borbene zadatke, svedoči i to što smo nosili samo lično oružje, bez minobacača i teškog naoružanja koje PJP inače duži, nismo se spremali za borbeni zadatak. Putevi su bili zakrčeni kolonama izbeglica koje su išle ka Srbiji, jedva smo se probili do Banja Luke"

A ako se kojim slučajem ispostavi da su čak i tu, takoreći, jedinu pozitivnu i neospornu inicijativu jednokratno instrumentalizovali i zloupotrebili u dnevnopolitičke svrhe, i ukoliko rad ove komisije ubrzo po formiranju prekrije mrak i veo zaborava – utoliko ćemo ih pre zbog toga više prozivati i prezirati