Zašto se na internet portalima uopšte dozvoljava anonimno pljuvanje ljudi, i anonimni jezik mržnje?!

Srbi su kroz istoriju Kosovo više puta gubili i vraćali – ali se niko nikada sa gubitkom nije mirio, niti ga je prihvatao kao trajno i definitivno stanje. A kamoli da je to svojim potpisom priznavao i pečatio. I zato je Aleksandar Vučić nervozan

Društvo sa podeljenom elitom, pri čemu se deo elite toliko otuđio od sopstvenog društva da često radi i protiv njegovih interesa, ne može brzo da izađe iz krize. Potreban je naročiti napor onog dela elite koji je ostao lojalan svome društvu da se formuliše izlazna strategija i za nju mobiliše narod.

 Građane koji ne glasaju za Vučića može pokrenuti samo neko u koga mogu imati poverenje, a to poverenje se svakako ne stiče time što se finansijski najmoćnija opoziciona stranka hvali time da su ugrozeni. Čak i da zaista jesu, licemerno je da se time kao skromnošću hvale oni za koje svi znamo da mogu da priuste, sve što požele

Nedavni masakri u Beogradu i Madenovcu izazvali su do sada najmasovnije proteste protiv režima lične vlasti Aleksandra Vučića. Godinama potiskivano nezadovoljstvo izlilo se na ulice. Iako masovni, protesti za sada nemaju jasan politički program. Ukoliko građani budu uporni, pojaviće se nove ideje i zahtevi će biti radikalizovani. Krajnje je vreme da svi ustanemo protiv štetočinske naprednjačke vlasti koja preti da uništi narod i državu.

 A ironija sudbine će izgleda dovesti do toga da će poznavanje Homera, koje je od Antike naovamo bilo sinonim za (zapadnu) civilizaciju, polako nestajati u „civilizovanoj Evropi“, dok će živo sećanje na njega čuvati razni „balkanski varvari“, poput Srba.

 Časopis studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu „Monopolist“ objavio je (septembar 2017) „Ekonomski dvougao“– paralelni interviju (dve suprotstavljene ekonomske škole mišljenja) u kome na ista pitanja odgovaraju Jovan B. Dušanić i Mihailo Gajić (direktor Libertarijanskog Kluba –Libek).

Sutra, kada Vučić izda Ruse, kao što je izdao Srbe na Kosovu i Šešelja, opet će za Brisel i Vašington postati „reformski lider regiona“, ali, „doktorat“ Stefanovića, ili karakter nekih privatnih univerziteta, ili pak karakter cele ove vlasti, neće time postati bolji.

Sve ostalo je legenda o „stabilokratiji“ (čitaj: nesmenjivosti vlasti) koju su nam, za našeg Vrhovnika lično, a u znak zahvalnosti za njegovu kooperativnost u procesu puzajućeg odustajanja od Kosova, smislili „naši zapadni prijatelji“.

Vlasnici globalnog kapitala preventivno suzbijaju socijalnu bedu i obezbeđuju prividni mir jer obezbeđuju podnošljivo preživljavanje, ali ne i željeno blagostanje. U tom limbu oportunizma potencijalni revolucionari levitiraju omamljeni neonskim svetlima veštačkog progresa