Ekspoze mandatara za sastav nove vlade Aleksandra Vučića koji je pročitan 27. aprila 2014. u Skupštini Srbije.

Vest o poklanjanju zgrada Generalštaba je plasirana po uobičajenom modelu zbunjivanja javnosti. Najveći problem je poklanjanje agresoru ključne lokacije u državi koju je pre dvadesetak godina zverski bombardovao, a pre toga skoro deceniju davio sankcijama

Ono, jeste da neki zavedeni, dobro, skoro svi ali šta, na protestnim stajanjima i šetnjama od do pa nigde skandiraju " Vučiću odlazi", i da bi neko mogao da protumači da to dobri narod hoće promene, a da ovi koji neće ni izbore ni prelaznu vladu nisu za to nego za isto, to jest da Vučić ne ode, ali kakva greška, au kako teška!

Mislim da je sada pravi trenutak da se maksimalno ojača i angažuje trojstvo privreda-država-nauka, u cilju pronalaženja odgovarajućeg prilaza za izlazak iz ove krize. Novca na tržištu će biti dovoljno, ali način na koji će neko da ga iskoristi je najvažniji

Fabrika automobila u Kragujevcu decenijama oscilira između „poslovnih poduhvata stoleća“ i „uzročnika Doline gladi“. Ovoga leta su se zaoštrile protivrečnosti između kapitala i rada. Dežurne ptice zloslutnice u domaćim medijima počele su da najavljuju odlazak Fijata iz Kragujevca. Zlonamerni analitičari sumnjiče Fijat da želi da se povuče iz Srbije, pa ponižavajućim nadnicama praktično podstiče štrajk i prestanak proizvodnje u ovoj našoj fabrici.

Anketni odbor je došao do podataka i saznanja koji ukazuju na osnovanu sumnju u zloupotrebe u trošenju budžetskih sredstava namenjenih otkupu, dogradnji, adaptaciji i renoviranju kuća i stanova.

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Rat u Ukrajini je probudio potrebu da se ponovo govori o političkoj propagandi, o kontroli medija i ciljanoj produkciji javnog mišljenja

Prosto je neverovatno koliko truda, energije i manipulacije predsednik Srbije ulaže u to da po svaku cenu neutrališe i eliminiše „zamrznuti konflikt“ kao legitimnu i, u trenutnim okolnostima, verovatno „najmanje lošu“ opciju rešavanja kosovskog problema. (Pri čemu to, zapravo, i nije nikakav „zamrznuti konflikt“, već samo odbijanje veštačkih, unapred zacrtanih – ili obećanih – rokova i ultimatuma.) 

Kabinet ministara Donjecke Narodne Republike obraća se narodu Srbije u vidu Narodne Skupštine Srbije, i takođe predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliću, sa molbom o priznanju Donjecke Narodne Republike kao suverene i nezavisne države.