Razaranja države i društva kroz „novu“ zakonsku regulativu i „optimizaciju“ državne uprave, već davno su nadmašila štetu od bombardovanja. Koliko ljudi je stradalo, koliko se odselilo, koliko obolelo, koliko nije rođeno, koliko imovine je uništeno, koliko novca opljačkano, koliko dobara nije stvoreno zbog naopakih zakonskih rešenja!

Veoma je nepristojno i neprikladno bilo šta pričati kada se ovakva tragedija dogodi, ali je takođe nepodnošljivo slušati razne psihologe i psihološkinje koje po medijima od samog jutra prosipaju pamet, a nikako da kažu pravi uzrok ovakvim pojavama i zašto smo posrnuli kao društvo. Uzalud diplome, ako obraza nemaš i upireš prstom u pogrešna skretanja. Vreme je gospodo da svi pogledate oko sebe i zapitate se ko vam uređuje sistem i ko nam vodi i uređuje društvo, jer teško je biti roditelj u ovakvom sistemu.

To što se mitologija i metafizika „Zvezdanih ratova“ mogu tumačiti na toliko mnogo načina predstavlja pečat kvaliteta i dokaz autentičnosti ovih bajki i poučnih priča našeg vremena

Niko u svetu nema problem sa državom kao ozbiljnim igračem u privredi, niti sa idejom da država bude vlasnik preduzeća. U Srbiji, na pomen takve ideje kreće salva napada u kojima se pominje uvek isti argument, da su državna preduzeća rak-rana srpske privrede. 

Ukratko, izdaja je za ustanove normalnog društva poput kancera. Naprosto, ne možete „samo malo“ suspendovati Ustav, izigravati zakone, kontrolisati i korumpirati medije, ustupati narodnu/državnu imovinu strancima

Dva rata razotkrila su ne samo granice američke moći i uticaja u ključnim regionima sveta, već i očigledan deficit državničkog duha. Oni su takođe ogolili licemerje američke i zapadnoevropske spoljne politike i njihove mejnstrim medijske propagande

MANS otkriva tajne poslove Mila i Blaža Đukanovića u okviru globalne istrage o ofšor kompanijama pod nazivom “Pandora papiri” čije objavljivanje počinje večeras

Konačno – i najvažnije – nije li, možda, čitava drama sa „razgraničenjem“, „podelom“ itd. bio samo igrokaz za domaću javnost i SNS glasače, ne bi li lakše progutali ono što je od početka jedino i bilo u igri: potpisivanje traženog i po svemu sudeći olako obećanog „pravno obavezujućeg sporazuma“ sa Kosovom, u zamenu za konačno formiranje „zajednice/asocijacije srpskih opština“ u skladu sa ustavom i zakonima Kosova i planom Martija Ahtisarija?  

Osnovni cilj promene važećeg Ustava bio bi, pre svega, naknadna legalizacija predaje jednog dela državne teritorije u ruke albanskih separatista, a zatim i dalja razgradnja i raslabljivanje Republike Srbije, sve do njenog potpunog razvaljivanja i uništenja.

Na ovaj način ovi izbori dobijaju izrazito referendumski značaj gde predsednik Republike po ko zna koji put kršeći Ustav pokazuje svoju antidemokratsku prirodu i diktatorski način vladavine