Менаџере таквих градова не отпуштају онда када изневере интересе становника, већ када изневере пословне интересе улагача. Приоритет је добит, а не право "грађана"

Ово ће бити један од најтужнијих деветих мајева икада. Долази усред братоубилачког рата два народа чији је заједнички звездани тренутак био пресудан удео у победи над највећим злом у људској историји

Коначно – и најважније – није ли, можда, читава драма са „разграничењем“, „поделом“ итд. био само игроказ за домаћу јавност и СНС гласаче, не би ли лакше прогутали оно што је од почетка једино и било у игри: потписивање траженог и по свему судећи олако обећаног „правно обавезујућег споразума“ са Косовом, у замену за коначно формирање „заједнице/асоцијације српских општина“ у складу са уставом и законима Косова и планом Мартија Ахтисарија?  

Једино уређени свет има шансу да избегне ратну катаклизму. Глобална економска криза и њене последице за народне масе наглашавају потребу за промену система који је извор експлоатације, ратова и беде.

Данас је грађанска, умерена и демократска Србија већинска Србија. Та Србија само чека прилику да на слободним изборима изврши коначну смену структура које стратешки примитивизују политику и отвори нови, светли лист у историји српског грађанског парламентаризма стварајући промене које ће покренути све сфере српског друштва унапред

Општенародна збуњеност је први утисак који стварају Француско-немачки споразум о нормализацији односа „Косова“ и Србије (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. фебруар '23) и његов охридски наставак (18. март '23). За ваљану правнополитичку оцену ових докумената, усмено прихваћених (sic!), ваља се вратити неку деценију уназад, што је довољно да се потврди непреболно разочарање у западни део међународне заједнице и међународно право (ако уопште тако шта још постоји).

Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ! 

 Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. 

Укратко, издаја је за установе нормалног друштва попут канцера. Напросто, не можете „само мало“ суспендовати Устав, изигравати законе, контролисати и корумпирати медије, уступати народну/државну имовину странцима

Демократија је тек пуки украс. На њу се гледа у националистичком светлу, као на покрет за самоопредељење и крај експлоатације од стране других. Национална заједница је јединствена и једногласна. Ако се појединац не слаже са тим једногласјем, онда он не може истински припадати националној заједници