Документи
|
|
Документи
|
недеља, 27. април 2014. |
Експозе мандатара за састав нове владе Александра Вучића који је прочитан 27. априла 2014. у Скупштини Србије.
|
Политички живот
|
|
Душко Кузовић
|
понедељак, 25. март 2024. |
Вест о поклањању зграда Генералштаба је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама
|
Коментар дана
|
|
Драган Добрашиновић
|
среда, 14. јун 2023. |
Оно, јесте да неки заведени, добро, скоро сви али шта, на протестним стајањима и шетњама од до па нигде скандирају " Вучићу одлази", и да би неко могао да протумачи да то добри народ хоће промене, а да ови који неће ни изборе ни прелазну владу нису за то него за исто, то јест да Вучић не оде, али каква грешка, ау како тешка!
|
Културна политика
|
|
Стеван Станковски
|
четвртак, 30. април 2020. |
Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији
|
Економска политика
|
|
Данијел Цвјетићанин
|
недеља, 23. јул 2017. |
Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.
|
Документи
|
|
Документи
|
четвртак, 24. април 2014. |
Анкетни одбор је дошао до података и сазнања који указују на основану сумњу у злоупотребе у трошењу буџетских средстава намењених откупу, доградњи, адаптацији и реновирању кућа и станова.
|
Савремени свет
|
|
Драган Петровић
|
понедељак, 26. фебруар 2024. |
Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.
|
Преносимо
|
|
Весна Кнежевић
|
субота, 28. мај 2022. |
Рат у Украјини је пробудио потребу да се поново говори о политичкој пропаганди, о контроли медија и циљаној продукцији јавног мишљења
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
четвртак, 04. октобар 2018. |
Просто је невероватно колико труда, енергије и манипулације председник Србије улаже у то да по сваку цену неутралише и елиминише „замрзнути конфликт“ као легитимну и, у тренутним околностима, вероватно „најмање лошу“ опцију решавања косовског проблема. (При чему то, заправо, и није никакав „замрзнути конфликт“, већ само одбијање вештачких, унапред зацртаних – или обећаних – рокова и ултиматума.)
|
Документи
|
|
Кабинет министара ДНР
|
петак, 04. јул 2014. |
Кабинет министара Доњецке Народне Републике обраћа се народу Србије у виду Народне Скупштине Србије, и такође председнику Републике Србије Томиславу Николићу, са молбом о признању Доњецке Народне Републике као суверене и независне државе.
|
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
понедељак, 10. март 2014. |
Досадашње исксуство са локалним изборима, на којима су активисти СНС умели да врше безобзиран притисак на бираче и бирачке одборе, не даје нам, нажалост, претераних разлога за оптимизам.
|
Савремени свет
|
|
Ненад Радичевић
|
уторак, 27. фебруар 2024. |
Осим тога, чују се захтеви и да Европска комисија убудуће има и комесара за одбрану, а заговорници украјинске победе над Путином за то место већ кандидују шефа литванске дипломатије Габријелиса Ландсбергиса.
|
Преносимо
|
|
Љиљана Богдановић
|
среда, 01. јун 2022. |
Са сигурношћу, међутим, можемо овим поводом да закључимо у ком правцу и с каквим резултатима и процентима би се могла исказати нека будућа „фундаментална сагласност“ ставова и опредељености грађана Србије у неком будућем истраживању пулса и расположења јавног мњења
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
среда, 31. октобар 2018. |
Дакле, док се албански прваци међусобно такмиче у ПОДИЗАЊУ лествице својих захтева, српска власт (читај, Вучић), добар део опозиције и већина медија раде управо супротно – непрестано спуштају улог, смањују аспирације и погоршавају ионако не нарочито повољну преговарачку позицију Србије
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
субота, 23. април 2016. |
Неко други ће направити организацију, окупити људе, направити план акције, повезати се са глобалним савезницима, извести револуцију, заменити стари систем новим – док ће они сами мирно да наставе да куцају на тастатури своје јуначке „ма-само-мотка-и-улица“ коментаре.
|
Политички живот
|
|
Здравко Понош
|
уторак, 19. март 2024. |
Најављена је измена поглавља 35 у које ће ући обавезе Србије произашле из бриселских и Охридског споразума, или јасније речено из Вучић-Курти споразума. Од момента кад су га прихватили то више није француско-немачки споразум, то више није ЕУ споразум. То је Вучић-Курти споразум
|
Коментар дана
|
|
Душко Кузовић
|
понедељак, 12. јун 2023. |
Свако време има право на свој запис у историји, и то морамо поштовати. Ако су нам документи прошлости ближи, морамо бити много опрезнији да нам тесна временска дистанца не замути бистрину мисли
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
петак, 14. фебруар 2020. |
Кад бисте водили рачуна о парковима, грађани би и њих исто тако бранили. Али вас – властодршце и властољупце, мале и велике тиране, државне и локалне шерифе и спахије — није брига ни за паркове, ни за Државу, јер је све то за вас „дедин плац који може да се прода, додуше јефтино, али хеј, паре за џ“
|
Економска политика
|
|
Драган Ђилас
|
четвртак, 22. јун 2017. |
Многи су поставили питање: зашто улагати баш у пољопривреду? Једноставно зато што је пољопривредно земљиште највеће природно богатство којим располажемо и држава мора да буде одговорна за управљање овим ресурсом.
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
четвртак, 24. октобар 2013. |
Та њихова „храброст“, наравно, друго је име за капитулацију. Капитулирали су у Бриселу и издали 60.000 севернокосовских Срба. Капитулирали су пред ММФ-ом и издали сиромашне, као и оне средњестојеће. Капитулирали су пред Хрватима за цигарете, капитулирали су пред Монсантом за ГМО...
|
|