Експозе мандатара за састав нове владе Александра Вучића који је прочитан 27. априла 2014. у Скупштини Србије.

Вест о поклањању зграда Генералштаба је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама

Оно, јесте да неки заведени, добро, скоро сви али шта, на протестним стајањима и шетњама од до па нигде скандирају " Вучићу одлази", и да би неко могао да протумачи да то добри народ хоће промене, а да ови који неће ни изборе ни прелазну владу нису за то него за исто, то јест да Вучић не оде, али каква грешка, ау како тешка!

Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији

Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.

Анкетни одбор је дошао до података и сазнања који указују на основану сумњу у злоупотребе у трошењу буџетских средстава намењених откупу, доградњи, адаптацији и реновирању кућа и станова.

Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.

Рат у Украјини је пробудио потребу да се поново говори о политичкој пропаганди, о контроли медија и циљаној продукцији јавног мишљења

Просто је невероватно колико труда, енергије и манипулације председник Србије улаже у то да по сваку цену неутралише и елиминише „замрзнути конфликт“ као легитимну и, у тренутним околностима, вероватно „најмање лошу“ опцију решавања косовског проблема. (При чему то, заправо, и није никакав „замрзнути конфликт“, већ само одбијање вештачких, унапред зацртаних – или обећаних – рокова и ултиматума.) 

Кабинет министара Доњецке Народне Републике обраћа се народу Србије у виду Народне Скупштине Србије, и такође председнику Републике Србије Томиславу Николићу, са молбом о признању Доњецке Народне Републике као суверене и независне државе.