Да ли је Косово главна тема ових избора? То питање смо чули током кампање у контексту дебате шта би требало опозиција да „форсира“ као главну тему, односно шта је оно што народ највише тишти. Па смо чули да је Косово као тема прежвакано (што није нетачно), да је далеко од очију (осим очију Срба на Косову), да медији могу да искриве слику о Косову али не могу о инфлацији, празним новчаницима, криминалу и насиљу (што је опет тачно) итд.

 На тај начин се и Руси и Срби преко једног џиновског уметничког пројекта који за обе стране носи снажан традиционални емотивни набој враћају себи, односно – „крсту на Светој Софији“. А ако том враћању себи кумују дриблинзи и дневнополитичка надигравања отуђених и утилитаристичких елита у Москви и Београду, ништа страшно

Приватизација у земљама бивше СФРЈ није довела ни до каквог економског просперитета. Изузев Словеније, ниједна република није достигла ниво националног дохотка из 1989. Међутим, Словенија је тај ниво достигла 2008. кад почиње светска економска криза, и тада почиње пад националног дохотка и индустријске производње.

Коначну уцену – да Србија не може да постане чланица ЕУ нити да иде даље на европском путу док не прихвати фактичко признање Косова, Брисел ће по свему судећи уручити Београду у петак, два дана пред паралемнтарне изборе

За ову серију се без претеривања може рећи да је савремени пандан оригиналних „Отписаних“ – која је и по тексту, и по глуми, и по режији представљала телевизијску авангарду свога времена, у корак са најбољим жанровским програмима свог времена

 Уништавање државе у Србији траје деценијма, она више није у стању да обавља своје основне функције. Маријана Мацукато, као и бројни други западни економисти, уверљиво доказују да нема привредног раста без активне и креативне улоге државе. 

Председник СНС Томислав Николић и председник ДСС Војислав Коштуница сагласни су да се питање промене Устава Србије неће покретати и бити подржано без сагласности обе странке и да ће ДСС и СНС у Скупштини Србије водити усаглашену политику када је у питању Устав Србије.

Како је могуће да од мира 1991. године, када сте имали прилику да створите миран, кооперативан свет који је могао да буде напредан и да заједнички чини добре ствари, стигнете до овог метежа у коме се сада налазимо? За то је била потребна крајња глупа, несмотрена и заслепљена стратегија, и то су неоконзервативци успели да нам дају.

Што ће рећи да је, ипак, слободније бити заробљеник историје. Макар је наша. И учитељица је живота, боља него амбасадори Хил, Мас, и сви остали који би да нам отму земљу и промене свест тако да помислимо да смо све то и заслужили