И имам утисак да би распрострањена сумња да он лично има неке везе са овим московским фијаском Вучића могла коштати више него све опозиционе оптужбе за „диктатуру“, „аутократију“ и да је „издао Косово“ заједно.

Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат.

Национално окупљање је много више од предизборне коалиције Српског покрета Двери и Српске странке Заветници, уз подршку групе истакнутих српских интелектуалаца на челу са проф. др Ратком Ристићем

Овде отимање територије треба да доврши својим пристанком сама жртва, не би ли се све то правно уобличило. Али такву жртву Србија није вољно давала, нити ће. Не зато што та територија вреди можда 1000 милијарди нечега ($, €), већ због тога што је Метохија са Косовом за нас увек нешто вредније. И недајуће!

Ове године су се либералне, читај прозападне и прохашке невладине организације (НВО), и грађанске странке, иницијативе и медији, разним акцијама, саопштењима, изјавама и текстовима својски потрудили да обележе сећање на “геноцид” у Сребреници

Замисао да економска повезаност смањује склоност ка ратовању и повећава цену оружаних сукоба има одређену тежину, али не и неупитну. Сетимо се само бивше Југославије. Национализам зна да игра много значајнију улогу од економске цене и последице рата. ЕУ је имала снажан утицај на стабилност у Европи, али тај утицај не треба да се преувеличава. Монетарна интеграција и предозираност избеглицама у ЕУ убрзано постају подлогу за разноврсне економске и политичке трзавице и отворене сукобе

Србија је често била у прилици да буде злостављана, поготово последњих двадесетак година. Али, ово што нам се већ неко време дешава у нашим односима са Бриселом и Вашингтоном посебна је врста злостављања, за коју не верујем да је забележена у међународним релацијама.

Свјетски поредак је одређен по либералној мјери Сједињених Америчких Држава. САД планирају, реализију, координирају и контролишу политике свих својих савезника, поготову чланица Европске Уније, али доминантно утичу и на све свјетске процесе

"За Бања Луку смо кренули 3. или 4. септембра 1995, у конвоју возила, аутобуса и камиона са неопходном логистиком, од муниције до хране, оним што се зове материјално обезбеђење. Да смо ишли обављати редовне полицијске, а не борбене задатке, сведочи и то што смо носили само лично оружје, без минобацача и тешког наоружања које ПЈП иначе дужи, нисмо се спремали за борбени задатак. Путеви су били закрчени колонама избеглица које су ишле ка Србији, једва смо се пробили до Бања Луке"

А ако се којим случајем испостави да су чак и ту, такорећи, једину позитивну и неоспорну иницијативу једнократно инструментализовали и злоупотребили у дневнополитичке сврхе, и уколико рад ове комисије убрзо по формирању прекрије мрак и вео заборава – утолико ћемо их пре због тога више прозивати и презирати