Ова њена "неопредељеност" је у ствари пасивно служење, исток се не "излива" у њу и не "долази" близу западу преко ње, запад је не прихвата већ користи њену жељу да му се приближи због контроле и за одржавање жељене дистанце према ономе што је "иза" Србије.

Неспорно је да су Караџић и Додик двије најхаризматичније личности у краткој историји РС, уз претпоставку да је први резервисао мјесто у пјесмама и митовима, а да актуелни предсједник може направити много више, озбиљније и дуговјечније.

Разлог је врло једноставан, јер се ради о огољеном волунтаризму који почива на вољи једног политички моћног човека а не на системскком и трајном решавању одређеног друштвеног проблема.

Наравно, није тешко само пратити трендове у трошењу пара, тешко је и васпитавати децу прогресивним методама, које се углавном своде на то да грлите дете сваки пут када би можда пре требало да га жвајзнете. То још некако функционише са једним, али која мајка четворо деце може да постигне да им све објашњава.

Плурализам у политици подразумева постојање различитих ставова и мишљења. Данас је Србија на добром путу да се у њој успостави плурализам обожавања Вучића. Он је за све и за сваку прилику и треба да га воле и подржавају сви.

Озбиљни аналитичари политике Беле куће указују да је Обами ова превремена награда нека врста „камена око врата“. Додатно га обавезује да испуни обећања с којима је дошао до Овалне собе. Ове наше мало шта обавезује да испуњавају обећања, њима су „руке одвезане“, а камен су нама окачили око врата.

Сиријска влада је велики савезник Ирана, а Иранци подржавају Башара ал-Асада зато што уз његову помоћ могу проширити своју интересну сферу, уз то Иранци су припадници шиитске верске групе која подржава алавитску верску секту.

Та потреба да НАТО погреши, чак да се распадне, јесте чудна јер уопште не почива на идеји шта би то друго било боље од НАТО. Многи не могу да схвате колико је јака диктатура у Србији, која је вођена једним ноторним психопатом који презире властити народ. Многи не увиђају везу између Сребренице и Рачка.

Новоизабрани 54-годишњи жупан др Босман стекао је не само локалну, већ и глобалну познатост буквално преко ноћи! И то захваљући томе што је рођен у Гани, па је јавност његову природну боју коже промптно изједначила са “кожом” актуелног председника САД, Барака Обаме.

И да апсурд буде још већи: тај неоригинални човек још почне да нас све убеђује како ће та јавна предузећа оживети само када се на њиховом челу сада коначно нађу „успешни“ приватници, познатији као тајкуни! Он ће њиховим постављањем да оживи те гиганте.