Американци су спремни да ратују против Русије, до последњег Украјинца. Украјина је инструмент Америке и запада, захваљујући издајничким режимима у Кијеву. Украјином влада пронацистичка опција, која своје упориште има на крајњем западу око Љвова и провинцијама, које с њим граниче.

Како сада ствари стоје на политичкој шаховској табли? У српској политици нема стратегије, и тактике је у мањку, рокаде су додуше честе, топове смо одавно, хвала Богу, изгубили, политику воде само пијуни јер је њих увек на претек.

Војислав Шешељ се, исто тако добровољно пријавио у Хашки притвор, одакле су такође постојала редовна телевизијска укључења, али знатно ређа од оног у којима су гостовале Станија и Сораја! Такође, и Шешељ је повремено покушавао уз досетке да покаже јавности ко је главни у Хашком суду, и да га победи! 

У драматичном расплету светске комедије капитализма, испоставља се не само да нема довољно стиропора, већ је понестало и сира. Гладне масе арапског света дижу ових дана свој глас и своја тела против домаћих дебелих мачака и траже своју нафту.

С обзиром на ово чини се да је Шешељева тактика која ставља нагласак на фронтални напад на Николића, а не Вучића, смислена и оправдана. Тиме би Шешељ могао да постигне два циља, уз тактичко избегавање отварања фронта спрам Вучића који је тренутно свакако најјачи играч од све тројице.

Није то тај протест који овде куља ван очију јавности, није то та порука коју обесправљени и они који су се овде помињали имају да пошаљу свету и граду и властима.

Серија успеха сиријске војске у 2013. години су резултат темељне и систематске промене стратегије Асадових генерала. Крајем 2012. године, многи аналитичари су очекивали релативно брзи пад Алепа и Дамаска и следствени „одлазак са власти“ сиријског председника Башара ел-Асада и његове БААС партије.

У уставном, политичком и функционалном смислу Предлог статута Војводине и накнадно припремљени Закон о надлежностима представља враћање Србије у статус парализоване полудржаве. То је корак у правцу федерализације, односно разградње Србије по узору на уставни систем из 1974. године.

Искључење Рафсанџанија дозвољава врховном вођи да избегне несигурност избора у којима иранска јавност поново постаје снажна. Јасно, врховни лидер жели да избегне врсту узбуђења коју би Рафсанџани покренуо да је наставио да даје јавне изјаве.

Ја бих заиста волео да видим коначни текст Статута јер ћемо тек када видимо коначни текст знати шта ваља чинити. Ствари су ту једноставне – нисмо имали пуни дисконтинуитет са националсоцијалистичким режимом Слободана Милошевића.