недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Додик, видех...
Преносимо

Додик, видех...

PDF Штампа Ел. пошта
Драгољуб Жарковић   
понедељак, 02. новембар 2009.
(Блиц, 02.11.2009)

Циници тврде да ће ових дана бити објављена вест да је Милорад Додик посетио Бањалуку. Прошлонедељно спровођење Биљане Плавшић од затвора у Шведској до стана у Београду (Биљаниног а не Додиковог) била је кап која је прелила коментаторску чашу.

Премијер Републике Српске нашао се у жижи пажње, а специјалне везе између Београда и Бањалуке, гарантоване и Дејтонским споразумом, анализирају се на „студијама видљивости“, односно колико је пута Додик био у некој ложи или у шпалиру за руковање.

Главна разделница у мишљењу делатне чаршије на линији је следећих питања: да ли Србија нескривено подржава Додика у његовој босанској политици или је реч о томе да ломи руку млађем брату у интересу моћнијих играча, САД пре свега, али и ЕУ, који инсистирају на промени аранжмана из Дејтона?

Београдски адвокат Срђа Поповић у интервјуу за БХ „Дане“ изјављује: „Тадић се према Додику понаша на исти начин на који се Милошевић опходио према Милану Бабићу или Караџићу. Додик је Тадићев Радован Караџић. У питању је исти маневар који би се могао свести на председникову поруку међународној заједници: у стању сам да вам правим неприлике и у томе је моја снага.“

По овом тумачењу Додик је тек чип у партији покера коју Србија игра са остатком моћног света, а биће одбачен као испушена лула кад се партија заврши. Такво мишљење потцењује Додикову интелигенцију, а посебно претходно искуство с поменутим прекодринским лидерима, а посебно потцењује мишљење српског народа из Републике Српске.

Додик је тамо неприкосновени лидер, а оно што га разликује од помињаних лидера, јесте мањак сировог национализма и примитивне ратоборности, а вишак предузетничког ентузијазма који уверава народ који за њега гласа, ма колико то цинично звучало, да није једном заувек испостављен историјски рачун, по коме „Срби оно што добију у рату изгубе у миру“.

У држави која има какав такав међународни и никакав унутрашњи субјективитет, ентитет са српским називом у имену показује се економски и организационо ефикаснијим од комшија и чини се као брод који најбрже плови у том конвоју, ма колико се могли спорити око правца путовања.

Уосталом, угрубо, одока, рекао бих да је обим српских инвестиција у послове прекодринских саплеменика одавно премашио милијарду евра - па, ако се браћа често друже, не мора бити да се овај пут питају само за јуначке ране, већ попричају мало и о парама, а ако то у модерном свету нису „специјалне везе“, онда не знам шта је то уопште.

Питање је ко је ту коме „чип“ и ко кога држи као таоца. Дакле, гледаћемо Додика још, а не би било на одмет држати на памети изјаву Дорис Пак, европске посвећенице у мешању у српска посла, која је рекла да је Додик својеглав и да „не верује да било ко може утицати на оно што он зацрта у глави“.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер