Тадић је изгубио копчу с народом, затворио се у цитаделу и окружио дворском камарилом, која узима огроман новац да му смишља реченице и позе у којима ће га сликати. Преузео је на себе посао за који није способан, он би да буде и председник, и премијер, и министар, и баба Ванга.

Хрватским новинарима Тадић је поручио да Хрвати морају имати перспективу у БиХ, остваре своја права и заштите интересе, што ће између редова може протумачити и да не би имао ништа против формирања трећег ентитета, када би то прихватила друга два народа.

Од једног до другог ''рата саопштењима'', обе странке, ДС и СНС, карактерише иста политика. Економска. Социјална. Политика склапања штетних уговора и гажења закона и устава.

За очекивати је стога, ако је у власти остало и мало разума и одговорности, да ће судска одлука на крају бити извршена, без обзира на Зукорлићеве претње и подршку из иностранства. Непрестано толерисање његовог насилништва сугерише да  власти одговара да има још једно жариште.

Чини се да од "СПС"-а и "ПС"-а, односно Дачића и Вулина, нема мизернијих странака и појединаца на нашој политичкој сцени, са мањим степеном части, достојанства и самопоштовања. Ови српски "социјалисти" су увелико дотакли своје политичко и морално дно.

И тако је још једном, бриселска бирократија победила здрав разум. Како и не би, кад лебом рани толике хиљаде службеника који морају некако да оправдају постојање својих радних места. Све је одлично замишљено, а и “грешка у компјутеру” је по “европским” стандардима.

Представљати тип власништва као главни фактор који утиче на успешност половања неког предузећа је чиста идеологија, и као таква ће и завршити, као и увек у историји до сада: на неком ђубришту! Некада су се они који воде нашу државу клели како је најбољи вид власништва државни.

На крају, свака част Џеј Кеј. Испљувала је, као што то бива у причи о Франкенштајну, све оне који су је лицемерно хвалили, као што човек хвали мајмуна „баш је сладак, не каки насред собе“. То је цена егзибиционизма држања мајмуна као кућног љубимца.

Ако се истрага убиства Луке Јовановића не доведе до краја - јасно, транспарентно и са јасним судским исходом, поставиће се питање да ли се у овој земљи формирала каста недодирљивих? Каста оних који су изнад закона, који могу све, а којима држава не може ништа. Надајмо се да није тако.

Од  свега што одсликава садашњу политичку сцену у Босни и Херцеговини можда најзначајније је управо то да и у самој Федерацији БиХ , створеној по одредбама Вашингтонског споразума, сазрева мишљење да бошњачко-хрватски ентитет не може да опстане.