Кристофер

 Донедавно сам мислио да Кристофера треба протерати. Био сам глуп, признајем. Сада, када сам паметнији, мислим потпуно другачије. Њега треба неговати. Чувати. Утопљавати. Покривати кад задрема, да се не прехлади.

За оне који не разумеју, покушаћу да објасним. Кристофер је типичан представник своје врсте. Били су господари космоса, природе и друштва. Онда су посустали, али нисту одустали. Без обзира што су други устали. И без обзира што више никога нису могли да победе. Али су и даље могли да озледе. И да перверзно уживају у сопственој моћи да направе зло.

Донедавно сам мислио да Кристофера треба протерати. Био сам глуп, признајем. Сада, када сам паметнији, мислим потпуно другачије. Њега треба неговати. Чувати. Утопљавати. Покривати кад задрема, да се не прехлади

Такав је наш Кристофер. Баш онакав каквим су га направили они којима служи. Да ли је то дубока држава са плитком памећу или нека друга скаламерија, потпуно је небитно. Битно је да се код нас осећа као код куће. Мада, код таквих типова је то сасвим природно. Не само да се свуда осећају као код куће, већ сматрају најнормалнијим да у свачијој кући буду домаћини. Такав им кодекс.

И зато се Кристофер, разбашкарен и разбарушен, свако мало оглашава. И објашњава. Ко смо, шта смо, какви смо, какви треба да будемо, где нам је место, с ким да се дружимо, коме да служимо, кога обавезно да се клонимо. Јер, с ким си такав си. Лоше друштво квари. А Кристофер би да нас поправи.

И ево, опет је мало мајсторисао на нама. С Русијим, никако. Неодрживо је. Направила, каже, хаос у пола света, изазвала огромне проблеме свима, заоштрила изборе и свима јасно ставила до знања шта треба да раде. Fucking Russia.

Сад, што у ту половину света не спада цела Јужна Америка, цела Африка, цела Азија минус Јапан и Јужна Кореја, мада и они, као и понеки у Европи, намигују и тамо и овамо, дакле, 90% човечанства, то ником ништа. Остаје оних 10% који су пола света, а да није наопаке Русије већ би били цео. А и више. Дакле, све је јасно. Србија с Русијом мора да прекине, тако рек'о Кристофер. А сви знају - Vox Kristofer, Vox Dei. Нормално.

Јер ако он оде, доћи ће, нешто ми говори, неко тактичнији, обзирнији, мудрији и предусретљивији. А ми ћемо одмах, наивни и жељни људске речи, помислити да је то стварно, а да је Кристофер био само грешка и некаква ружна сенка. А није. Кристофер је баш оно што јесте

Ето. А ако неко још увек није разумео због чега Кристофера не треба протерати него неговати, још један, последњи покушај. Ко би нас, овако заблуделе, заборавне и слуђене, свакодневно подсећао ко су и какви су наши непријатељи који су то - наши непријатељи - по сопственом избору проистеклом из доминантне црте њиховог политичког карактера и суштине нашег националног бића оличеном у немирењу са злом и непристајању на понижење? Ко би нас, да није Кристофера и онога што он јесте, сваким даном подсећао на то ко су они а ко ми? Ко би нас, да Кристофер оде, подсећао да више вреди живети један дан као Србин него сто година као Кристофер?

Јер ако он оде, доћи ће, нешто ми говори, неко тактичнији, обзирнији, мудрији и предусретљивији. А ми ћемо одмах, наивни и жељни људске речи, помислити да је то стварно, а да је Кристофер био само грешка и некаква ружна сенка. А није. Кристофер је баш оно што јесте. Слика и прилика света који представља и с којим се никада не смемо помирити. Јер ако се помиримо, јасно је то, престаћемо да постојимо. А Кристофер баш то и једино то од нас и хоће.