Избори, избори, косовки, ванредни – и где су ту Хашимови, Рамушови и Вучићеви Срби?

Имајући ту несрећу у срећи да живе ту где живе у ово доба када се непроменљиве границе у Европи бришу истовремено док се оне у Јарињу и Брњаку учвршћују, и када сви Европљани уживају у благодетима слободе кретања, осим оних са пасошима Координационе управе за КиМ који не могу ни у ЕУ нити својим кућама на Космету, на начин на који им други намећу (ЕУ, БГ и ПР) за њихово добро а који им свакодневно све више компликује живот до бесмисла, захваљујући благодетима таквог живота, моји суграђани у последњих пет година су имали право да гласају на 8 различитих избора. Када се ту додају други кругови или понављање локалних избора и за градоначелника Северне Митровице број њиховог појављивања на бирачким местима расте до невероватних 12 пута.  С’  тим да нас у наредних неколико месеци већ чекају нови локални избори на Косову, и не би ме изненадило да новокрунисани председник реши да је сазрело време за нове ванредне парламентарне изборе.

Изгледа да ми овде живимо римску максиму “хлеба и игара“ на савременији и софистициранији начин, без гладијатора и лавова, у мало другачијој арени, који се зове “избора и игара“ па захваљујући тој сталној тензији, мобилизацији и овде патентираном “колективном гласању са директором за руку“ немамо времена да се бавимо реалним животом и проблемима који нас свакодневно гуше и оптерећују, већ смо готово сваког дана у некој кампањи својевољно или зато што су оне ту око нас па их не можемо избећи. Тиме смо превазишли и оно што мали Алек ради са својом  вечитом кампањом, јер је крунише ванредним изборима сваке две године док ми овде гласамо на сваких 150 дана. Верујем да је то утопија којој Он тежи и радо би пресликао ово што ми имамо овде на остатак крње Србије… Тако би владао доживотно, а можда чак постао и божанство.

Но добро! Ванредни парламентарни избори на Косову. Након кризе владе Исе Мустафе због не ратификације разграничења са Црном Гором, не формирања ЗСО, не добијања визне либерализације и уз појачани национализам и све конкретнију паналбанску идеју. Биће карактеристични по томе да је дошло до поновног уједињења УЧК коалиције Хашим (Кадри Весељи)- Харадинај- Љимај,  који рачунају да на порасту полуларности Харадинаја због задржавања у Француској због потернице Србије и његовој заоштреној антисрпској реторици извојевају победу, по  коалицији “умеренијих“ ЛДК – “АКР“ Беџета Пецолија –“Алтернативе“ Мимозе Кусари  који ће “успоставити потпуну контролу над северним делом земље“ ако победе и самосталног велико-албанског Самоопредељења Аљбина Куртија коме овога пута идеју изгледа краду сви, али његову популарност не треба потценити. И то би било то у најкраћем што се Албанаца тиче. Нама косметским Србима је свеједно ко од њих победи јер ће свакако стање бити све горе као и српско-албански односи оптерећени бриселским дијалогом који ће сигурно бити настављен.

Кад је реч о Србима и њиховим листама ту је већ реч о причи која сигурно баца у сенку и ово велико уједињење ОВК-а и већ од многих виђеног премијера Косова Рамуша Харадинаја. Ту је већ, да простите, оно … луд збуњеног… Хашимови Срби против Вучићевих Срба (у претходном сазиву су били заједно), па Вучићеви против Рамушевих Срба (иако је мали Аца исто био Вучићев до скоро, а и Петковић се повампирио) уз то да смо сви који нисмо за Вучићеве Рамушеви Срби иако се они боре против Хашимових и Рамушевих Срба за то да они буду део владе Рамуша Харадинаја а не неко други, јер власт и бенефиције немају алтернативу. А и гласање за војску је последњи велики бизнис на Косову. Зар није збуњујуће? Чак и нама који косвски проблем пратимо свакодневно?

Ако постоји човек и политичка опција или странка која је опстанку и будућности Срба на Косову у било којим околностима нанела највише штете и угрозила чак и она макар прокламована права које је Ахтисари понудио својим планом, то је Слободан Петровић и његова Самостална либерална странка.  У свом тексту пред предходне парламентарне изборе на Косову сам детљано описао зашто је било боље садити тикве са ђаволом него правити коалицију са њим. Да није било њега и даље би постојала “надгледана независност Косова“ са све међународним представником на челу, Срби би имали резервисана места у скупштини Косова, свој јавни сервис за територију Косова а да није у саставу јавног сервиса РТК, и оно најважније одредба косовског Устава која каже да у случају сукоба косовских закона и Ахтисаријевог плана преовладава овај други. Поред тога док је већина Срба бојкотовала изборе на Косову ова екипа је разрадила систем крађе гласова до савршенства. Све ово је довољан разлог да се поменутом господину суди за велеиздају, а не да се он слободно шета по централној Србији. Међутим, ко да му суди кад је екипа око АВ на истом путу.

“Jедино Српска“ или “Српска 2“ без Јаблановића и Вулинових посланика, појачана “прелетачима“,  кадровима који су неправедно осуђеног човека оставили на цедилу када је било најтеже улива такву сигурност да ће за њих гласати само онај ко је луд или онај кога директор поведе за руку.  Добро, не смеју се изузети и они који имају лични интерес да овом шаком јада овде владају овакви, који је комплементаран са интересима АВ. Иако је јединство преосталих Срба на Косову стварно преко потребно, идеја јединствене “Српске листе“ је изгубила смисао онда када су за претходне парламентарне изборе заједно са Петровићем и СЛС-ом направили заједничку листу, што је горе него да су са ђаволом лично договоре правили (Иако јесу потписали коалициони споразум са Хашимом, а онда и дали кворум када је постао председник. Срећа па је он само Змија). Од верзије 1 “Српске листе“ је остало сећање ња њихово бескрекорно јединство, као и на све оне који су то јединство осликавали. Тешко је не сетити се Јаблановића , Петровића, Мире Јевтић, 4 Вулинова посланика мање познатих имена, много смена на челу исте и тако ближе и даље. Само циници не примећују заједништво . Уколико Рамуш Харадинај формира нову владу Косова, и одржи реч “Српска листа“ ће уместо да симболизује јединство Срба на Косову борити се да одржи јединство унутар СНС-а на КиМ-у, тешком муком.

Ова нова или она прва “Српска листа“ је доказ да се власти у Србији, односно нововаспостављени надпредседник Владе тј. председник Србије, будући Ердоган, спрда са Србима на Косову и да о њиховом опстанку брине као о лањском снегу (иако се по њему може сликати по неким Фекетићима), јер је изабрао  да нас стварно представљају најбољи међу нама. Кад упоредимо људе из “Коалиције Повратак“ и ове несретнике са све прелетачима остане једино да заплачемо од муке. Али колико су квалитетни, на тој листи није било места за Оливера Ивановића. А и оно истина је! Нисмо ми као Албанци. Рамуш убица по сопственом признању, ће захваљујући кућном притвору у Француској бити премијер, али зато за Оливера који је неосновано био у затвору преко три године нема места на “јединственој“ листи јер су на њој квалитетнији, доказанији, успешнији, образованији и компетентнији. Да  Александра Вучића (и његове сателите) брине стварно о будућности Срба на Космету, а не да само тиме испира уста у својим one men show -има државна листа на косовским изборима не би изгледала овако.  Очигледно да су му потребни климоглавци који ће за шаку еура и мало бенефиција које посланичка функција доноси прихватати сва погубна решења као она досадашња из Брисела којима АВ плаћа свој опстанак на власти (не више евроинтеграције Србије). Тако су и по таквој директиви из Београда омогућили да Хашим Тачи постане председник Косова. Тако ће вероватно због ЗСО-а прихватити и војску.

И за овако тужну, неки ће рећи и смешну листу, чија је једина сврха да за господара Вучића слепо извршава његове налоге, држава (Србија) ће искористи све опробане механизме, којима  су се већ служили претходних година користећи зависност свих овде од институција Републике Србије на Космету да “убеди“ што више радника јавних предузећа, школа, факултета, прималаца социјалне помоћи, па чак и незапослених да колективно гласају за ове стручне, квалитетне и правно потковане локалне кадрове СНС-а и прилепке. Претње, уцене, истеривање са посла, добронамерни савети, гласање са директором, лажна обећања.

Јаблановић, Рашић и Славиша Петковић су према неким причама су тзв. “Тројански коњи“ албанских политичких елита али и неких западних амбасада. Поузданост таквих информација је увек тешко утврдити, али свакако су “мали играчи“ који се боре да освоје по један мандат. Њихово деловање није ништа мање погубно од напред наведеног двојца али пошто ће главни сукоб бити на релацији “Српска“ – “СЛС“ о њима не бих трошио превише речи.  На крају крајева истог тог Јаблановића заједно са све татом исти тај Београд је селектовао за перјанице “Српске 1“ зар не?! Иако се сада баш труде да га облате.

Долазимо до суштине. Јавна је тајна да је глас српског посланика за укидање надгледане независности Косова вредео милион евра, данас се чују сличне приче када је реч и о гласању за војску Косова. Можда је ту узрок зашто се оволико “квалитетних“ српских листа овог пута пријавило за изборе.На свим листама сам видео неке људе који су ту очигледно због своје добре намере да помогну о(п)станку залутали, и на њих се ово писаније не односи иако сам сигуран да су они злоупотребљени да би привукли више гласова у корист носиоца листа , али да никада неће бити посланици.

А како ствари стоје ко год да од ових одлучује о војсци као и будућности Срба на Косову тешко нама…

ПС. Благо оним радницима институција Републике Србије на Косову који немају косовску личну карту. Они неће морати са директорима на гласање јер је овога пута то једино могуће само уз КС личну карту…