Стамбени кредити: амерички талас поплавио зајмове

Повећане камате за кредите у еврима, па и за субвенционисане, а зајмови индексирани у „швајцарцима” укинути. – Месечна рата за кредит одобрен 21. априла око 340 евра,а за онај након 20. октобра 390 евра 
 
Таман када је један од грађана који је решио да дође до стана предао брдо документације у банку и утаначио зајам од 55.000 евра у швајцарским францима (јер је рата била мања за око 40 евра од оне индексиране у еврима) сањани кров се „срушио”. Уместо да потпише уговор, банкари су га позвали да му саопште да су кредите у „швајцарцима” укинули и понудили да „пређе” на евро, али под новим условима и већом ратом. То би га месечно коштало знатно више, а цео зајам би био виши за око 20.000 евра. Морао је да одустане од стана.

Време јефтиних кредита је дефинитивно прошло. Талас америчке хипотекарне кризе преко Европе донео је и у Србију веће камате. Грађани који су ушли у кредитни „загрљај” већ плаћају веће рате за отплату, а други их могу очекивати. Они који су намеравали да узму дугорочне зајмове, поручује и гувернер Народне банке Србије, требало би најпре добро да размисле да ли да се упусте у такву авантуру. Или, да, ипак, сачекају боља времена.

Поскупели су и најповољнији стамбени кредити, они које дотира држава. Банке су кориговале део камате који зависи од кретања европске стопе – еурибора, тако да су рате веће у просеку од пет до десет евра, зависно од износа зајма. То важи за грађане који већ отплаћују зајмове, а за нове кориснике одређене су нове, веће камате, обрачунате према последњој висини еурибора. На то је подигнут део марже који одређује свака банка посебно. До краја године, држава располаже са 426 милиона динара за субвенционисање стамбених зајмова, који се одобравају у еврима. До сада су ти зајмови у неколико наврата обустављани, па су зато многи морали да пређу на скупље комерцијалне.

Грађани који сада узимају стамбени кредит уз дотацију државе банкама плаћају тромесечни или шестомесечни еурибор плус 3,5 или 3,6 одсто. Тако укупна камата по којој се отплаћује овај најповољнији зајам износи од 8,71 до 8,9 одсто, а ефективна прелази и девет одсто.

Kриза обара и цене некретнина? 

Истовремено, цене квадрата у већим српским градовима су и даље веома високе, нарочито укњижених и нових станова. Многи стручњаци сматрају да ће финансијска криза и овде оборити вредност некретнина. Али, са друге стране, до кредита ће се све теже долазити. Први доказ је и обустављање хипотекарних зајмова у „швајцарцима”, и поскупљење оних у еврима. Тако да велике вајде неће бити за бројне подстанаре, који покушавају да се скуће на било који начин. Станове ће ускоро моћи да купе вероватно само они који имају довољно готовине.

Већина банака у Србији је обуставила стамбене кредите везане за швајцарски франак, а главни разлог је финансијска криза која је сузила и поскупела изворе за задуживање у овој валути, али, уверавају банкари, и због повећаног каматног ризика задуживања за клијенте. ЕФГ банка, КБЦ банка, Алфа банка и Привредна банка Београд још одобравају кредите у швајцарским францима.

Како кажу банкари, наша земља је окренута монетарној унији земаља у којој је валута евро, а не „швајцарац”. За сада има индиција да би швајцарски франак могао да јача у односу на евро, а то не би било добро за клијенте, јер би плаћали скупље рате. Сви грађани који имају било какав зајам у „швајцарцима” могу да га претворе у евре, али по новим каматним стопама. Банкари тврде да није било заједничког договора око укидања кредита у швајцарским францима.

Међу банкама које су обуставиле издавање стамбених кредита индексираних у швајцарским францима су Рајфајзен, Банка Интеза, Хипо Алпе-Адрија и Уникредит банка.

Комерцијална банка планира да укине кредите у швајцарским францима зато што су исувише ризични, најавила је представница те банке Тања Недељковић. Комерцијална банка нема сопствене изворе у швајцарским францима и кредити индексирани у тој валути носе велики ризик, јер се кретање вредности те валуте не може предвидети.

Члан Извршног одбора Хипо Алпе-Адрија банке Мирко Шпановић рекао је да је та група одлучила да обустави одобравање кредита у швајцарским францима зато што су домаћи извори новца везани за евро, па је „најлогичније да се кредити вежу за ту валуту”. Према његовим речима, није време за експериментисање са везивањем кредита за друге валуте.

– Даље одобравање кредита није могуће под истим каматама као до сада. Будућа кредитна активност банака биће базирана пре свега на домаћим изворима. У овом тренутку, девизна штедња и депозити привреде су засновани углавном у еврима, тако да ће будуће везивање кредита највероватније бити стриктно везано за евро. Због настале ситуације на међународном финансијском тржишту, обуставили смо стамбене зајмове у „швајцарцима”, а за сада имамо одлуку да не мењамо маржу за раније одобрене кредите у овој валути.

Будуће промене камата за позајмице које смо раније одобрили искључиво ће бити везане за промене камата на европском и светским финансијским тржиштима – каже Шпановић.

Добро за банкарски сектор

Народна банка одавно упозорава да су ти кредити ризични. Гувернер Радован Јелашић поздравио је најаве банака да укидају стамбене кредите везане за швајцарски франак, јер је то добро са становишта сигурности дужника и стабилности банкарског сектора. Јелашић је истакао да не мора да значи да је кредит јефтинији уколико су камате ниже, већ треба узети у обзир и друге аспекте уговора. Ризик је велики у случају швајцарских франака јер банкарски систем Србије није везан за ту валуту, Србија нема могућности да утиче на однос динара и франка, а кретање те валуте се не може предвидети, казао је гувернер Народне банке Србије.