Преносимо | |||
Случај Жељка Митровића - Арсеник и ружичасте чипке |
четвртак, 03. фебруар 2011. | |
(www.vreme.com) Човек кога бије глас најмоћнијег на медијској сцени нашао се у улози жртве, и то ни мање ни више него жртве завере и покушаја убиства. Међутим, апсолутно све информације о овом случају од почетка афере до данас долазе искључиво од Жељка Митровића и телевизије Пинк. Према информацијама до којих је дошло "Време", полиција још није отворила званичну истрагу, нити ће се то догодити док не стигне званична медицинска потврда о присуству отровних супстанци у Митровићевој крви, а ње још увек нема "Твој стриц се дошуњо у тај згодан час, Вилијем Шекспир, Хамлет, Дворске сплетке и интриге, рођаци који једни другима раде о глави, империја која посрће, краљ коме подмећу отров у храну, краљица на коју пада сумња, издајници, завереници, помагачи и претенденти на престо, верни поданици... Сви ови литерарни мотиви преплитали су се прошле недеље у реалности. Вест је одјекнула попут грома, 27. јануара, баш на Светог Саву "усред зиме кад му време није". Жељко Митровић, власник једне од највећих, ако не и највеће медијске империје у југоисточној Европи, "Пинк Интернатионал Гроуп", јавно је изразио сумњу да га је неко из његовог непосредног окружења тровао, што је пре око месец дана изазвало апластичну анемију, од које се тренутно опоравља у Немачкој. У телефонској изјави коју је из клинике у Фленцбургу код Хамбурга дао за "Блиц", Митровић је рекао да је уверен да му је неко у храну и пиће сипао супстанце сличне цитостатицима, али да је на добром путу да у потпуности оздрави: "Могу да кажем да сумњам да ме је неко тровао, да ми је неко у храну или пиће сипао супстанце попут цитостатика које могу да доведу до апластичне анемије. Анализе у Немачкој говоре да ми је нека супстанца коју сам конзумирао пореметила имуни систем и озбиљно нарушила здравље." Он је још испричао и да за сада само сумња на појединце из свог окружења, али да ће ствар бити предата истражним органима, како би се утврдило да ли је заиста нешто тако озбиљно у питању. ЖРТВА ЗАВЕРЕ: Истог дана Митровићева Телевизија Пинк објавила је саопштење у ком је речено: "Власник Пинк медиа интернатионал Жељко Митровић, који је био на ивици смрти, жртва је завере. Најновије анализе рађене у Немачкој показују да је трован. То истовремено демантује срамна медијска нагађања и чаршијске приче да је његова болест последица коришћења опијата и неуредног живота. Сада су на потезу полиција и тужилаштво." У Пинковом саопштењу наведено је и да је токсиколошко истраживање обављено у Немачкој показало присуство арсеника, бензена, изотопа олова и неких радиоактивних супстанци у крви које су у његов организам континуирано уношене и да је анализама искључена свака генетска могућност болести. Према наводима из саопштења, то је потврдио доктор Никола Милинић, који је примио Митровића на лечење у КБЦ "Бежанијска коса". Доктор Милинић негирао је да узрок апластичне анемије која је дијагностификована код Митровића може да буде узимање опијата, како се спекулисало у неким медијима, напомињући да ни у стручној литератури нема примера да опијати могу да узрокују апластичну анемију. У изјави за "Блиц" Митровић је изнео још неколико озбиљних оптужби, које су касније у медијима доведене у везу са наводним тровањем. Пре свега, запретио је да ће чим се врати у Београд отпустити око стотинак радника који су ширили трачеве о њему: "Поседујем стенограме из којих видим шта су људи причали о мени. Када се вратим у Београд, даћу одмах око стотинак отказа људима који су ширили трачеве, а верне сараднике ћу наградити." Поводом овакве изјаве огласила се председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић, која је рекла да је овакво понашање власника медија забрињавајуће: "Да ли Митровић мисли да је власник душа запослених на Телевизији Пинк? Прислушкивање је кривично дело, а надлежни органи треба да испитају да ли су запосленима на Пинку угрожена људска права", рекла је Смајловићева за Б92. До поделе стотинак отказа на Пинку још није дошло. Према речима Татјане Војтеховски, ПР-а ове куће, отпуштено је петоро људи, а даља отпуштања за сада нису у плану. Иако званично нико није желео да каже ко су људи који су добили отказе, незванично се може чути да је реч о личној секретарици Милице Митровић и њеној мајци која је такође радила на Пинку, а да је међу отпуштенима и секретарица Ивана Влатковића, директора маркетинга ТВ Пинк-а и једног од челних људи Митровићеве фирме Пинк Филмс Интернатионал. Истовремено, Митровић је мало модификовао свој првобитни исказ о наводним стенограмима са разговорима запослених, изјавивши за Б92 да не прислушкује сараднике, али да је Београд мали град и да гласине брзо путују, па је лако сазнати ко шта прича. У данима који су уследили, јавност су преплавили извештаји о Митровићевом стању, сумњама на потенцијалне троваче и опширне анализе породично-тазбинских односа унутар породице Митровић, а све то због изјаве Жељка Митровића да је на списку оних којима је забрањен приступ свим поседима Пинка – Златко Крмпотић, његов пашеног, односно муж сестре Жељкове супруге Милице. Откуда, осим по породичној линији, Златко Крмпотић у овој причи и какве везе има са Телевизијом Пинк и пословима Жељка Митровића? Већина запослених на Пинку са којима је "Време" разговарало, до пре неколико дана нису ни знали да овај човек има икакве везе са фирмом у којој раде. Касније ће се, из изјава Жељка Митровића, испоставити да Крмпотић, ког је првобитно означио као једног од својих најближих сарадника, никакве пословне везе са Пинком заправо и нема. "Другог дана болести, док сам полумртав лежао у болници на Бежанијској коси, на мобилни телефон моје супруге Милице, која је све време била уз мене, стигла је порука од њене сестре Лоле и супруга Златка Крмпотића: ‘Имамо купца за акције Пинка на Авали, а они су заинтересовани и за шире.’ Полудео сам. Ја се борим за живот, а они продају Пинк. Сигуран сам да је реч о неким купцима из арапских земаља у којима је мој пашеног радио као тренер", изјавио је ових дана, објаснивши да је главни грех његовог пашенога тај што га је оговарао по кафанама: "Не верујем да с овим везе имају ни њена сестра Лола ни мајка Дуда. Али за Лолиног мужа, то је сасвим друга прича. Имам све податке. Већ три године траје ‘тровање’ лажима о мени, о Пинку, о пословању, оговарања по кафанама..." Златко Крмпотић, бивши фудбалер Црвене звезде и репрезентације Југославије, изјављује ових дана да никада није био ни радник ни сарадник Жељка Митровића и да је једина веза између њих двојице то што је Крмпотићева супруга Лола рођена сестра Жељкове супруге Милице, те да га забрана приступа Пинковим поседима није превише погодила, пошто је за последње три године тамо ушао свега два пута. Крмпотић каже и да ово није први пут да Митровић тврди да га неко трује и да је пре извесног времена за то оптужио и чланове најуже породице. Крмпотић и његова супруга наводно су против Митровића поднели кривичне пријаве због изношења неистина на њихов рачун. СЛОВЕНАЧКА ВЕЗА: Уз оптужбе изнете на рачун Златка Крмпотића, Митровић се обрушио и на дневник "Вечерње новости" који је 25. јануара објавио текст о тешкоћама у пословању недавно отвореног Пинковог огранка у Љубљани. "У ‘Новостима’ је објављен текст како је пропао Пинк Словенија и то баш кад сам отерао директора кога је Златко довео, а који је хтео да оштети фирму за неколико милиона евра. Ово није случајно", рекао је Митровић. Исте вечери у "Националном дневнику", централној информативној емисији Телевизије Пинк, емитован је опширан прилог о спорној приватизацији Компаније Новости, о чему су вероватно сви медији у Србији (осим, ваљда, Пинка) опширно извештавали још пре четири месеца. "Вечерње новости" пренеле су писање љубљанског листа "Пожар репорт", који тврди да Пинк Словенија д.о.о. бележи око пола милиона евра губитка, да је јутарњи програм "Рана ура", лансиран јесенас, преко ноћи укинут, а иста судбина задесила је и информативне емисије, док је двадесетак новинара и уредника добило отказе, а да се тамошњем руководству озбиљно дрмају фотеље. "Новости" су такође пренеле и да је Министарство културе Словеније изрекло опомену Пинку због непоштовања законске одредбе о коришћењу само словеначког језика. Проблем је отклоњен доследним превођењем на словеначки, па телевизији нису изречене новчане казне. Митровићу је, наводно, прогледано кроз прсте наводно и зато јер је после великих поплава које су погодиле словеначку престоницу донирао око 30.000 евра за угрожене вртиће. Са друге стране, Митровић тврди да иза негативне кампање која се против њега води у Словенији стоји "директор ког је Златко довео", Јуре Зорчић, који је са места директора Пинк Си смењен свега месец дана након што је постављен на то место. Разлоге за његову смену објаснио је Жарко Величански, менаџер Пинковог пројекта у Словенији, изјавивши да је Јуре Зорчић оштетио фирму узимајући новац са Пинкових рачуна за себе. Величански тврди да је против Зорчића поднета кривична пријава због проневерених 14.000 евра. Зорчић је наводно на чело словеначког Пинка дошао на препоруку Златка Крмпотића и његове жене Лоле, а Величански тврди да је он ових дана у медијима износио лажне тврдње о пословању Пинк Си: "Рекао је да у Пинк Си нису уложени милиони, што није тачно. Инвестициони план Жељка Митровића је био да за две године – од 2010. до 2012. уложи 20 милиона евра. За шест месеци како је тамошњи Пинк кренуо уложено је око седам милиона евра, а са пакетима филмова и серија и плаћеним лиценцама, до сада је у Пинк Си уложено 10 милиона евра", рекао је Величански за "Блиц": "Када сам открио да Зорчић узима паре, предложио сам му да их врати, али он то није желео. Обавестио сам Митровића и он је дао налог да се Зорчић отпусти. Откад је отпуштен, он прави антикампању за Пинк у таблоидима у Словенији и покушава да наруши нашу гледаност." Иако нигде не прецизира на кога све мисли, Митровић у својим изјавама често наглашава да против њега постоји спрега одређених кругова који желе да осујете планове за даљу експанзију Пинка, а да се у целој причи "Вечерње новости" понашају као гласило тих "криминалних кругова". Ово је уједно и најнејаснији моменат у читавој афери, јер чак ни најупућенијима у збивања у медијско-пословним круговима у Србији није јасно зашто је Митровић посебно апострофирао баш "Вечерње новости". Главни и одговорни уредник овог листа Манојло Вукотић одбио је да за "Време" коментарише било шта што има везе са случајем Жељка Митровића. ДОКАЗИ И ИСТРАГА: Човек кога бије глас најмоћнијег на медијској сцени нашао се у улози жртве, и то ни мање ни више него жртве завере и покушаја убиства. Међутим, треба имати у виду да апсолутно све информације о овом случају од почетка афере до данас долазе искључиво од Жељка Митровића и Телевизије Пинк. Према информацијама до којих је дошло "Време", полиција још није отворила званичну истрагу, нити ће се то догодити док не стигне званична медицинска потврда о присуству отровних супстанци у Митровићевој крви. За сада, МУП се огласио само једном, 28. јануара, саопштењем у ком је речено да на основу захтева надлежног тужилаштва ради расветљавања сумњи за покушај убиства од стране непознатог извршиоца наведених у кривичној пријави Жељка Митровића, инспектори Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд предузимају потребне оперативне радње. "У току је прикупљање медицинске документације која прати његово лечење, као и обављање информативних разговора са особама чији искази треба да омогуће сагледавање реалних и тачних чињеница везаних за наводе из поднете кривичне пријаве", стоји у саопштењу МУП-а. У полицији потврђују да су са Митровићевим сарадницима обављени разговори, али кажу да међу њима нису ни Златко ни Лола Крмпотић јер "за сада нема основа за то". Док полиција чека медицинске налазе, у згради Телевизије Пинк на Дедињу појачане су мере обезбеђења. Како "Време" сазнаје од запослених на Пинку, оне се заправо своде на то да је детектор метала који одувек постоји на улазу, али никада није коришћен, сада пуштен у погон. ЧОВЕК ЗА СВЕ АМБИЈЕНТЕ: С обзиром на велики број непознатих у овој афери, око наводног тровања Жељка Митровића плету се бројне теорије, од оне по којој је он заиста жртва најближих сарадника, преко школе мишљења која је склона тврдњи о "краљевском лудилу" моћника који параноично свуда види претње и завере, до тога да је реч о спиновању које треба да прикрије пословне неприлике у којима се налази компанија Пинк Интернатионал. Док Митровић тврди да му никада није боље ишло и да компанија ниже успех за успехом, подаци говоре мало другачије. Наиме, после рекордне гледаности коју је у јуну 2010. имао ријалити програм "Фарма", наредни серијал, који је требало да буде још гледанији, није заинтригирао гледаоце ни приближно очекивањима челника Пинка. Помпезно најављивани "Двор", ријалити за који је концепт креирао лично Митровић, за сада, према подацима агенције Ниелсен Аудиенце Меасурмент, има солидну гледаност од око 30 одсто, али су домаће серије које иду на Радио-телевизији Србије још увек гледаније. Конкретно, према Ниелсеновим подацима од 23. јануара, "Двор" је гледало 31 одсто гледалаца чији су телевизори били укључени те вечери, док је серију "Мој рођак са села" пратило њих 47 одсто. Осим тога, одавно је очигледно да се са Пинковим телевизијским студиом у Шимановцима, као ни са филмском продукцијом Пинк Филмс Интернатионал не догађа ништа вредно помена, ако изузмемо летошњу мини-аферу када је Митровић наводно одбио сарадњу са Анђелином Џоли, што је вест опет потекла од њега. Истовремено, упућени тврде и да Митровићев посао са производњом жвакаћих гума којим се бави његова компанија "Мгум Тецхнологy" не иде баш најбоље. Међутим, и ту је тешко закључити да ли Митровићу иде објективно лоше или је само реч о томе да се његове огромне амбиције не остварују у пуној мери. А да је, ако ништа друго, веома амбициозан, показује и летимичан осврт на његову биографију. Као тинејџер постао је члан култне рок групе "Октобар 1864" где је свирао бас гитару. У приватни бизнис улази 1988, када је основао музички студио. Ускоро отвара Радио Пинк, музичку кућу Цитy рецордс, купује радио Пингвин. Године 1993. оснива Телевизију Пинк, која врло брзо постаје једна од најгледанијих на територији Београда. Његов успон најчешће се доводи у везу са политичким ангажманом у Југословенској удруженој левици Мирјане Марковић, где се учланио 1996. године. Његово се име налазило на листи оних којима је током НАТО бомбардовања био забрањен улазак у земље Европске уније због блискости са породицом Слободана Милошевића. Приче да је пословни успех остварио захваљујући ЈУЛ-у демантује тврдњом да је ова партија основана 1996. када је Пинк већ био најгледанија телевизија у Савезној Републици Југославији. У октобру прошле године изјавио је да је демократски амбијент који је створен после 5. октобра погодовао његовим пословима: "У структури нашег капитала само четири одсто од укупне наше имовине зарађено је пре 5. октобра, а 96 одсто после 5. октобра, у неким демократским условима. Нама је демократски амбијент много помогао и означио нека правила у којима се ми одлично сналазимо." У том, демократском постпетооктобарском амбијенту, Митровић је од компаније која се састојала од телевизије, радија и музичке продукције стигао до империје коју чине телевизија са националном покривеношћу, са огранцима у Босни и Херцеговини (Пинк БХ), Црној Гори (Пинк М), Македонији (Пинк 15) и Словенији (Пинк Си). Ту је и петнаестак сателитских канала међу којима су Пинк Еxтра, Пинк Мовиес, Пинк Кидс, Пинк Филм, Пинк Неwс, Пинк Плус, Пинк Мусиц, Тотал Пинк... Осим медијским послом, који укључује музичку и филмску продукцију (Пинк Рецордс и Пинк Филм Интернатионал) Митровић се, према подацима Агенције за привредне регистре, бави и угоститељством (Пинк Угоститељство), производњом жвакаћих гума (Мгум Тецхнологy), авионским превозом (Аир Пинк) и изнајмљивањем јахти. Уз тако разгранат посао, који, мање-више води потпуно сам, уз мегаломанске амбиције и високо ризичне пројекте, била би крајња иронија судбине да му на крају главе дођу људи из најближег окружења. |