Српски народ и сви наши грађани нису предодређени нити осуђени на сиромаштво, несигурност и таворење. Наше историјско искуство и државотворна традиција дају нам основа за оптимизам и веру у лични и колективни успех.

Да ли неко народ ове земље сматра за децу, па се према њему тако и опходи (јер игра горепоменуту игру), или пак, ситуацију схвата сувише озбиљно, па не допушта да се чују неки „дисонантни тонови“ за владајућу политичку „мелодију“, тешко је рећи.

Градоначелница Париза Брижит Кистер је наредила да се изложба откаже, а цртежи одмах изнесу. Као разлог, навела је да је на цртежу девојчице с Косова,“препознала“ алузију на МСП Бернара Кушнера (војник КФОР-а који држи голубицу на узици) што је оценила „политичком провокацијом и увредом“!

Да се разумемо још на почетку, не мислим да су представници СНС и њихових коалиционих сателита психопате.

Бројни и испреплетани интереси два џина допринели су да се старе и нове сумње и спорови маргинализују и готово забораве. Партнерство  се јача сталним јачањем трговинске размене и заједничким наступима у оквирима Уједињених нација, БРИКС, ШОС, АПЕС и другим организацијама.

Ален Гринспен је у књизи The Age of Turbulence, објављеној 2007, поздрављао славу “света са глобалном капиталистичком економијом”, много више “флексибилном, отпорном, отвореном и са самоконтролом” него што је била прошла, те прогнозирао дугу етапу раста за САД и читав свет.

Можда је време да покушамо са другачијом политиком – са мање исхитрености, злурадости и празнословља чији је једини циљ празна провокација непријатеља, а са више одлучности, категоричности и упорности око виталних националних интереса, какви су, свакако, очување Космета у саставу Србије, опстанак Републике Српске и очување српског идентитета Црне Горе. 

Чини ми, а осећај ме не вара: да су овог пута са својим информацијама о другој новини и “Курир” и “Информер”, ма како то нелогично изгледало, у праву!

Секуларно свештенство је вођено истовременим интересом да оправда непрекидно умањивање српских националних права. Отуд је секуларном свештенству неопходна активна јавна свест о српској кривици, тај истински плод титоистичког учења.

Када све ово износим у јавност не призивам  било какву „правду“, ни рехабилитацију за себе. Напротив, задовољан сам што нисам део „новог ДСС“.