Постојећи конфликти постглобалног доба премештају се у медијску сферу, чиме се утемељују у „уму“ који себе једино технички распознаје, односно финансијски реализује, као својеврсна „теодицеја креативности“.

Отворено писмо кандидата за градоначелника Београда Арнесу Санесу Бјорнстаду, амбасадору Норвешке, поводом интервјуа у викенд издању Данаса.

Прагматизам на локалу правда се на различите начине, али преовладавање таквог става обесмислило је и локалну политику и локалне изборе, док су се у појединим градовима почеле да формирају коалиције које не могу да се оправдају никаквим политичким, програмским и мисаоним акробацијама.

Појам објективних медија остаће недостижни идеал и то не само у Србији. Као и права, истинска, „суштинска“ демократија. Сви размотрени аргументи потврђују да демократски поредак не гарантује демократску медијску јавност.

Прошли су избори, па се ваљда поново може говорити о стању ствари. Још кевће понеки НУНС-ов пас, али то је лавеж крезубих, какофонија која све што може јесте да иритира вођу, кога се не зна ко више воли – да ли „неевропски Срби“ или „цивилизована Европа“?

У принципу, да би неко извршио ово кривично дело, потребно је активно чињење а не пропуштање чињења. Само ретко могућа је и догађа се злоупотреба службеног положаја нечињењем. 

Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место? 

 У мноштву ставова који прате анализу локалних избора у Београду посебно се истиче оцена да су они показали потпуну немоћ и велики крах етаблираних политичких странака. А посебно је истицан политички и изборни дебакл Демократске странке која први пут након увођења вишестраначког система није успела да уђе у Градску скупштину Београда. Могли смо чути од представника ове коалиције коју је предводила Демократска странка да се у ствари покушава створити политичка сцена у којој неће бити места за политичке странке без којих је немогуће да функционише стабилан демократски систем

Оваква цензура у српским медијима поводом Чуркиновог наступа у СБ УН 12. јуна 2013. упућује на неколико закључака. Руска Федерација искреније брани људска права српских држављана и Срба у Хагу од саме Републике Србије. 

Иако се они међусобно оптужују, и једни и други перманентно избегавају да на дневни ред дебата у Конгресу, ставе и питања суштине система који дозвољава, и што је најважније, гарантује корупцију челних људи великих компанија, политичара и самих конгресмена.